Бешумни лет кукувије

Кукувија (Тyto alba) насељава све континенте наше планете осим хладног Антарктика. Ова птица из рода сова може се пронаћи и у селу и у граду, на ливадама и у пустињама, у мочварама и на засејаним пољима – на свим местима где може да свије гнездо и нађе довољно хране за себе и своје птиће. Кукувија је сова средње величине: висока је четрдесетак сантиметара и тешка око пола килограма, са распоном крила од око једног метра. Женке су крупније од мужјака. Птице које живе у топлијим крајевима су станарице, док се оне из хладнијих подручја зими селе у пределе са вишом температуром.

Гнезде се у шупљинама дрвећа, рупама ископаним на литицама и стрмим речним обалама, у пећинама и под стрехама, па чак и у пластовима сена. Парови кукувија радије се усељавају у старо, поправљено гнездо, него што свијају ново. Мужјак се удвара женки облећући око ње и јурећи за њом, а праве сезоне парења нема: кукувије се паре у време када има највише хране.

Женка обично снесе четири до шест јаја у размаку од два до три дана, а затим на њима лежи тридесетак. За то време ретко напушта гнездо, а храну јој доноси мужјак. Када се испиле, птићи су прекривени светлим паперјем и неспособни за летење, па се мајка брине о њима и храни их око три недеље по доласку на свет. За набавку хране је задужен мужјак, али је женка једина која птићима даје да једу, кљуном кидајући крупније комаде хране.

Лове углавном ноћу, бирајући ситнији плен: мишеве, волухарице, ровчице, пацове, куниће, зечеве и мање птице. Ове сове имају добар ноћни вид, али се приликом лова ослањају углавном на оштар слух. Пошто су им уши асиметрично постављене, лако могу да лоцирају плен, чак и кад је сакривен у густој вегетацији или под дебелим снегом. Нечујно и ниско летећи, прикраду се жртви с леђа, зграбе је канџама, кљуном јој пробију лобању и у сласт је поједу.

Младе сове први пут полећу из гнезда тек седам до десет седмица по рођењу, али се и даље враћају у родитељско гнездо. Осамостаљују се месец дана после свог првог лета. Полно сазревају са десет месеци, а због кратког животног века на свет донесу само једну или две генерације младих. У просеку живе нешто дуже од годину дана, али су забележени и случајеви да су ове птице доживеле и више од 20 година. Млади страдају као жртве змија, док одрасле кукувије често заврше као плен крупнијих врста сова и других птица грабљивица. Иако су корисне јер успостављају природну равнотежу и смањују број глодара, понекад страдају и од руке сујеверних људи којима смета њихова ноћна „кукњава”, због које су и добиле име кукувије.