Рок трајања медија као што су цеде или дивиди јесте око пет година, те стручњаци упозоравају да многим архивима и библиотекама прети велики губитак података.

У Универзитетској библиотеци у Штутгарту спровели су пројекат како би нашли начин да се дигитални подаци ипак сачувају не годинама него чак и вековима.

Дотични пројект је базиран на поступку претварања дигиталних садржаја у аналогне записе – битове и бајтове у слова, бројке и слике.

„То је, по нашој оцени, тренутно једини поступак којим је могуће аутоматски обрадити огромну количину података и опет аналогно их сачувати са што већом могућом густином података”, објашњава Томас Вендел из Универзитетске библиотеке у Штутгарту, преноси агенција Фонет.

Подаци се преносе на микрофилмове чија је трајност, уз правилно чување, 500 година. Они се преписују специјалним ласерским писачем у боји који је развијен у Институту Фрајенхофер за физикалну мерну технику из Фрајбурга.

Разлог за претварање дигиталних података у слова и слике је веома једноставан – непознато је какви ће компјутери бити коришћени за пола миленијума, на пример.

Волфганг Ридел, вођа пројекта Института у Фрајбургу, каже: „На филму су подаци које је могуће непосредно читати. Независно од оперативних система или било каквих машина које више неће постојати. Којих неће бити ни за пет година. Ко, на пример, још у рачунару има читач дискета од пет инча?”

Са друге стране, због велике количине података и медиј је морао бити што мањи. Боја није била само важна за верну репродукцију података у боји, него је то и могућност да се на истој површини сачувају три слоја података: у црвеној, плавој и зеленој. „На једној слици, то је 30 пута 45 милиметара, што је нешто веће од једног дијапозитива, можемо одштампати два милиона читких слова по боји. Будући да имате три боје и ако вам не треба ништа осим црно-беле слике, на једну слику можете ставити шест милиона знакова”, објашњава Ридел.

То је око 18 страница неких новина и ова могућност трајног чувања података не занима само библиотеке и државне службе. Већ од лета фирма „Микро архив системи” са научницима Института Фрајенхофер понудиће ову могућност свима који су заинтересовани.

Прве машине појавиће се на тржишту на јесен и биће у стању да испишу један терабајт дигиталних података – више од милион милиона бајтова. Научници у Фрајбургу истражују и даље и, иако звучи помало апсурдно, конструишу машину која ће опет та слова и бројке претварати у дигиталне записе. Свесни су, међутим, да ће та њихова машина бити савремена. Какву ће справу за читање микрофилмова измислити унуци наших унука није важно јер ће медији, дакле микрофилмови, бити и њима доступни.