Диносауруси су, доказано је, били биљождери и хранили се џиновском папрати, али најновија открића казују и да су – пасли траву.

Научници су наишли на први доказ да су џиновски рептили, уз папрат и други „зелениш”, чупали и бусенове траве – што је велико изненађење јер се до сада веровало да се трава појавила тек пошто су диносауруси нестали с наше планете.

Фосилизирани остаци балеге указују да су највећи биљождери у историји наше планете у огромном желуцу варили различите врсте биљака, међу њима и траве, пре 65 милиона година – саопштили су палеонтолози у најновијем издању научног часописа „Сајенс”, а преноси агенција Фонет.

То се све збивало готово 10 милиона година пре него што су откривени први фосилизирани остаци траве.

Екипа палеоботаничара из Индије и Шведске анализирала је фосилизиране делове балеге диносауруса пронађене у средишњој Индији. То је балега сауропода, диносауруса дугачког врата и репа али несразмерно мале главе.

Копролити, што је научно име за фосилизиране делиће балеге, садрже микроскопски ситне делиће силиката под називом фитолити који се стварају унутар ћелија биљке у изузетно малим количинама који, кад буду пронађени, представљају поуздан доказ, неку врсту „минералошког потписа”.

Поред неких врста палми и четинара које су сауроподи готово непрестано жвакали, у огроман желудац доспевали су и бројни фитолити који су сасвим извесно водили порекло од неких врста траве.

Међу њима су преци пиринча и бамбуса и неких врста крмног биља – саопштавају руководиоци истраживања, професор Вандана Прасад са индијског Бирбал сахни института за палеоботанику и његова колегиница Каролин Стромберг из шведског музеја историје природе.

Траве су, претпостављају ово двоје научника, највероватније постојале и раније, можда чак и пре 80 милиона година, јер је био потребан дуг период да се различите врсте траве прошире на Индијски потконтинент пре него што су диносауруси ишчезли.

„Ови значајни резултати натераће научнике да преиспитају многа до сада владајућа уверења о екологији диносауруса” – констатовали су Долорес Пиперно и Ханс-Дитер Суес из америчког института за историју природе.

Међутим, без обзира на огромну радозналост у вези са диносаурусима, откриће има изузетан значај на коеволуцију бројне породице биљака (постоји око 10.000 различитих врста трава) са развојем биљождера – објаснила је Долорес Пиперно.

Ипак, трава није представљала значајан део исхране диносауруса јер, поред осталог, нису ни имали зубе погодне за исхрану травом – показала су најновија открића.

Међутим, мистериозни рани сисари који су се „мували” међу диносаурусима располагали су подеснијим вилицама и зубима чиме су стекли одлучујућу предност у прилагођавању будућем храњењу травом – закључили су научници.