Гени одговорни за лењост

Подстакнути чињеницом да се чак 97 одсто Американаца не придржава националног савета – 30 минута дневног вежбања, a што је уједно начин да се спречи појава многобројних болести, истраживачи са Универзитета у Мисурију спровели су истраживање на пацовима како би утврдили генетску одговорност за ову врсту лењости.

– Одређене особине, тачније одбојност према одласку у теретану или џогинг можемо да тражимо у генетском потпису наших предака – рекао је професор Френк Бут, са Катедре за физиологију Медицинског факултета Универзитета у Мисурију, који је са колегама Мајклом Робертсоном и Кевином Велсом извршио експеримент на пацовима.

Посматрали су 52 пацова које су поделили у две групе. Из сваке су одвојили оне који су највише времена проводили у точку за трчање и оне који су остали незаинтересовани за овај вид активности. Касније су пратили 10 генерација „супертркача” и „лењиваца”, и уочили да су међу физички активним у значајној мери наследници расположених да више сати дневно проведу трчећи. Са друге стране, лењивци су репродуковали већи проценат лењиваца.

Научници су проучавали нивое митохондрије (место метаболизма ћелија) као и генетичку промену кроз РНК животиња.

– Наишли смо на разлике у нивоима митохондрије, али и 36 различитих гена који могу да сносе одговорност за физичку (не)мотивацију – објаснио је Бут, чији су резултати студија објављени у „Америчком журналу за психологију”, средином овог месеца.

Ова сазнања свакако су значајна јер могу да допринесу даљој идентификацији узрока лењости, нарочито код гојазних људи.

Не само у Сједињеним Америчким Државама већ и широм света све више се указује на потребу бављења физиком активношћу као на превенцију против кардиоваскуларних болести.