Калем за лакши риболов

Још од када су најстарији риболовци, пре више од четрдесет хиљада година, направили прве штапове за пецање са удицама од обрађених костију и наоштрених гранчица, прибор за риболов непрестано је усавршаван. Да би се улов извукао из воде, поготово ако је риба била тешка, требало је много вештине и стрпљења, јер се канап често мрсио и кидао. Тај проблем решен је тек пошто је пронађена риболовачка машиница.

Ова справица, веома корисна за аласе, појавила се, како књиге наводе, средином седамнаестог века у Лондону. У делу Томаса Баркера „Уметност риболова” из 1651. године описано је како је на штап за пецање причвршћен „чекрк” на који је намотаван вишак канапа како се не би замрсио. Међутим, на старим кинеским сликама сачувани су докази да је примитивна машиница за пецање постојала много раније. Слика Ма Јуана „Рибар на језеру Винтри”, настала у доба владавине династије Сонг, око 1195. године, најстарија је сачувана илустрација постојања калема за канап на штапу за пецање. Још је старији опис рибарског калема у кинеским списима који потичу из трећег века. Ваља поменути и кинеску енциклопедију из 1609. године, у којој такође постоји илустрација штапа за риболов на којем је причвршћен котур за струну.

Све до почетка деветнаестог века, риболовачка машиница била је једноставна справа која је служила само за чување канапа, а затим су њен изглед и функције усавршавани „корацима од седам миља”. Џорџ Снајдер из Париза у америчкој држави Кентаки био је један од најпознатијих иноватора овог прибора за риболов и оснивач радионице за израду машиница за риболов. Заједно са својим партнерима, који су сви одреда завршили јувелирски занат, ручно је правио прецизне механизме за намотавање. Френсис Лумис је 1880. године направио и прву аутоматску машиницу за риболов.

Са доласком индустријске револуције и развојем машина за обраду метала, почела је масовна производња риболовачких машиница, а њихова цена је нагло опала, па су и припадници сиромашнијих друштвених слојева могли да приуште комфорнији риболов. Побољшан је и облик калема, тако да се најлон равномерно намотава на њега, како се не би мрсио, а усавршен је и кочиони механизам, који је омогућио лагано отпуштање калема приликом извлачења крупнијих риба.