Мирисно путовање у ноћ са Ренеом Лаликом

Мистериозна, сензуална нота парфема у бочици тамној као ноћно небо посуто сребрнкастим звездама била је фатално привлачна за даме. Знао је то Рене Лалик када је обликовао предмет тако једноставан као што је лопта која стаје на длан отворене шаке. На врху је грлић са затварачем на којем су утиснута слова која позивају „у ноћ, авантуру, непознато, у нешто тајном обавијено”.

Кобалтплава боја шаље поруку да је жена под окриљем ноћи и под плаштом мирисног облака, спремна да крене стазом сопствених снова.

Лалик, велики мајстор уметничког заната, чаробњак стакла и ствари које је од њега креирао (у првом реду, лампе, вазе, украсе и накит, а одмах затим и бочице за парфеме), добро је познавао женску слабост према лепоти и према изазовима. Кажу да је плаву бочицу из 1924. године посветио најславнијој међу славнима тога времена, глумачкој диви Сари Бернар (1844–1923), која је била оличење недокучиве тајне.

Бочица је висине 25 центиметара, нема ниједну праву линију већ само облине, од лопте-бочице, преко круга-отвора и затварача до ваљка-грлића и чепа. Једино су сребрнкасти отвори из којих светлуцају звезде и преливају се баш као оне на небу – звездасти, што чини савршену равнотежу између примењене форме и коришћених боја.

Ову бочицу немогуће је имитирати, што не значи да имитатора нема.

На тржишту се појавила јефтина копија плаве бочице са садржајем сладуњавог мириса на којој пише „Бритни Спирс”, уз поднаслов „Поноћна фантазија”. Спада у артикле који су најчешће на снижењу. Зашто? Па због разлике између генија Лалика и штанцовања мас-производа стаклених бочица, као и разлике између Саре и Бритни.

----------------------------------------------

Лалик – мајстор злата и стакла

Француски уметник и дизајнер Рене Лалик (1860–1945), рођен је у месту Ау на Марни у Шампањи. Студирао је на Уметничкој школи цртања у Паризу и истовремено учио златарство код познатих париских јувелира. Сопствени бизнис започео је 1885, проводио сате и сате у Лувру, сарађивао са модним магазинима, и скренуо на себе пажњу јавности оригиналним идејама. Радио је сценски накит за Сару Бернар. Пошто је почео да се интересује за уметничко обликовање стакла, излагао је на бројним изложбама, креира вазе и свећњаке, тапете и текстил. Креирао је предмете за луксузне апартмане прекоокеанских бродова линије „Нормандија”. Постао је познат и признат као уметник-стаклар широм света.

Године 1933. приређена је велика ретроспектива у Музеју декоративних уметности у Паризу, где је приказан уметнички пут овог мајстора уметничког заната од натурализма раних радова, преко симболизма зрелог доба до модернистичког геометризма каснијих дела.