Мушмула – воће за сладокусце

Кад лишће почне да опада и наступе први мразеви, право је време да се на јеловнику нађе мушмула. Ово воће, некад популарно и у нашим крајевима, данас је готово заборављено. Мушмула је припадница породице ружа и рођака јабуке, крушке, дуње и оскоруше. Верује се да потиче из Турске или централне Европе, због чега је добила латинско име Mespilus germanica. Гаји се дуже од два миленијума – у њеним плодовима уживали су древни Грци, а стари Римљани посветили су је богу Сатурну. Била је посебно популарна у средњем веку, а као воће које иструне пре него што је зрело и спремно за јело – мушмула је у књижевности често употребљавана као симбол за проституцију.

Они којима се мушмула не допада кажу да изгледа као блато и да јој ни укус није бољи. Други, који уживају у богатом укусу овог неугледног воћа једва чекају новембарске дане како би се засладили њеним плодовима. Мушмуле по изгледу подсећају на крушке, а посебно је занимљив доњи део воћке, са проширеном чашицом, кроз коју се може „провирити” у унутрашњост плода. Када је свежа, месо јој је бледосиво или зеленкасто и тада није за јело, пошто је веома кисело. Тек када воће одстоји и угњили, постаје слатко и јестиво, а његова унутрашњост претвара се у браонкасту кашу. Мушмуле дотле могу остати на дрвету, али се зелени плодови могу ставити на гомилу и замотати у новине или у сламу, како би брже сазрели.

Ово воће, богато витамином Це, најједноставније је јести тако што плод оперете, пресечете га напола и кашичицом извадите месо из њега. Ипак, мушмуле се не могу јести брзо, пошто сваки плод садржи пет крупних семенки, које ваља испљунути када се са њих посиса месо. Ма колико вам се допадале, немојте претеривати са њиховим конзумирањем, пошто се тешко варе, а већа количина овог воћа може изазвати дијареју. Да би мушмуле дуже трајале, чувајте их у фрижидеру.

Иако их је најслађе јести гњиле, ако имате прилику да набавите већу количину мушмула, од њих можете направити мармеладу, ликер, ракију, али и сир. Њихов укус одлично се слаже са путером, циметом, каранфилићем, слатком павлаком, лимуном, сувим грожђем и вином, тако да и сами можете покушати да припремите неко оригинално јело са мушмулама. Пропржене на путеру, са додатком каранфилића, биће занимљив дезерт у јесењим данима. Ако пулпу мушмула умешате у умућену заслађену слатку павлаку очас посла добићете мус којим можете да послужите изненадне госте.

Мармеладу од овог необичног воћа није тешко припремити. Кад мушмуле омекшају, оперите их, али их немојте љуштити, и исеците их на комаде. У лонац сипајте воду да огрезну, а затим их кувајте три сата, на тихој ватри. Мушмуле процедите кроз густу крпу и окачите преко ноћи изнад лонца како би сав сок искапао из њих, али их немојте притискати, да би мармелада остала бистра. Добијену масу измерите, у њу додајте једнаку количину шећера и кувајте док се не згусне.