1. Pre nego što garderoba bude suva za uzimanje pegle u ruke dobro je primeniti savet baka. Staromodno sušenje na štriku po kome je odeća zategnuta i izravnana pre kačenja znatno će olakšati samo peglanje. Štipaljke bi trebalo stavljati na ona mesta odeće gde će se najmanje videti. Na ivici pojasa, na primer, na pantalonama, ili na samim ivicama košulja ili majica. Nakon takvog sušenja za pojedine komade peglanje neće biti ni potrebno.

2. Mašine za pranje veša ili sušenje nikada se ne smeju preopteretiti. Mnogo stvari u oba uređaja dodatno će gužvati tkaninu te je učiniti težom za ravnjanje. Nije zgoreg probati da se mašine napune do polovine kako bi veš mogao slobodno da se kreće prilikom mašinskog obrtanja.

3. Odeća se najlakše pegla dok je još polovično vlažna. Previše suva bilo koja vrsta tkanine – pamuk, veštački materijali, vuna, svila – teško se ravna.

Ukoliko se ne poseduje pegla sa parom, trik je da se pre peglanja stvari pomalo isprskaju vodom. U istu svrhu može pomoći i kratkotrajno zamrzavanje. Tkanina se pre odlaganja u hladnjak mora staviti u kesu.

4. Odeća se pre samog peglanja može razvrstati pa na samom početku najpre peglati ona za koju je potrebna niža temperatura – „hladnija” pegla. Najpre stvari od svile, vune, a tek kasnije kada se zagreje pamuk i druga platna za koja su potrebne visoke temperature.

5. U toku rada neka se na jednoj strani nalazi ispeglan a na drugoj neispeglan veš. Već gotova garderoba se ne sme odmah odlagati u ormare, naročito ako je naknadno kvašena. Bolje je sačekati nekoliko sati pa je zatim odložiti. Košulje, bluze, suknje trebalo bi odmah kačiti na vešalice kako se ne bi „lomile”.