1. Пре него што гардероба буде сува за узимање пегле у руке добро је применити савет бака. Старомодно сушење на штрику по коме је одећа затегнута и изравнана пре качења знатно ће олакшати само пеглање. Штипаљке би требало стављати на она места одеће где ће се најмање видети. На ивици појаса, на пример, на панталонама, или на самим ивицама кошуља или мајица. Након таквог сушења за поједине комаде пеглање неће бити ни потребно.

2. Машине за прање веша или сушење никада се не смеју преоптеретити. Много ствари у оба уређаја додатно ће гужвати тканину те је учинити тежом за равњање. Није згорег пробати да се машине напуне до половине како би веш могао слободно да се креће приликом машинског обртања.

3. Одећа се најлакше пегла док је још половично влажна. Превише сува било која врста тканине – памук, вештачки материјали, вуна, свила – тешко се равна.

Уколико се не поседује пегла са паром, трик је да се пре пеглања ствари помало испрскају водом. У исту сврху може помоћи и краткотрајно замрзавање. Тканина се пре одлагања у хладњак мора ставити у кесу.

4. Одећа се пре самог пеглања може разврстати па на самом почетку најпре пеглати она за коју је потребна нижа температура – „хладнија” пегла. Најпре ствари од свиле, вуне, а тек касније када се загреје памук и друга платна за која су потребне високе температуре.

5. У току рада нека се на једној страни налази испеглан а на другој неиспеглан веш. Већ готова гардероба се не сме одмах одлагати у ормаре, нарочито ако је накнадно квашена. Боље је сачекати неколико сати па је затим одложити. Кошуље, блузе, сукње требало би одмах качити на вешалице како се не би „ломиле”.