Zajedničkim istraživanjem, SAD i Kanada su na dnu Arktičkog mora otkrile podmorsku planinu i druge formacije koje bi mogle opravdati zahtev tih dveju država da svoje granice pomere dalje ka severu.

Tragajući za granicama epikontinentalnog pojasa, brodovi dveju zemalja su tokom poslednja dva meseca oplovili severna, zaleđena područja Arktika, u koja se retko zalazi.

Geološki, epikontinentalni pojas je produžetak kopna čiji je sastavni deo bio tokom ledenih doba, dok je u međuledenim dobima, kakvo je sada, taj pojas pod morem, na relativno maloj dubini. Ti pojasevi se mogu prostirati i do 500 kilometara od obale, prenosi Beta.

Prema pravnoj definiciji, epikontinentalni pojas je morsko dno i njegovo podzemlje izvan teritorijalnog mora priobalne države, sve do udaljenosti od 200 nautičkih milja od obale. Priobalna država ima suverena prava nad tim pojasom radi njegovog istraživanja i korišćenja prirodnih bogatstava. Ta prava postoje čak i ako ih država ne koristi.

Što se takav pojas dalje prostire, tim je veća moguća korist od njega, a na Arktiku su to nafta i gas, na šta pretenduju SAD i Kanada.

Direktor programa za prirodne resurse Kanade Džejkob Verhof kaže da prvi podaci pokazuju da se epikontinentalni pojas, te time i državne granice, prostire dalje na sever nego što se mislilo.

Tokom istraživanja brod Američke obalske straže je na dubini od gotovo 3.000 metara otkrio podmorsku planinu visoku 1.158 metara, dugačku 19 kilometara i široku 38 kilometara. Ona se nalazi na oko 1.127 kilometara severno od Aljaske.