Још од првог званичног појављивања 2006. године на салону у Детроиту, мазда CХ-7 је заблистала у пуном сјају побравши при том једногласне аплаузе, посебно када је у питању био дизајн.

Да увек може боље, у Мазди су показали прошле јесени када су затегли боре овој лепотици. Дакле, пред нама је CХ-7 у новом издању за 2010. годину.

На иначе агресивном „носу“, спортска нота је сада још више наглашена већом, саћастом решетком хладњака трапезоидног облика, тако да је цела композиција предњег дела веома слична оној код спортске мазде RХ-8.

Ентеријер такође доноси доста освежавајућих елемената у поређењу са старим моделом. Ту пре свега, мислимо на редизајнирани управљач и централни панел са додатним екраном за путни рачунар и навигацију која долази опционо у највишем пакету опреме какав се налази у тестном моделу који смо имали прилике да испробамо.

Приметно је и далеко лакше руковање бројним тастерима са мултифункционалног управљача који више не уноси забуну и не захтева период привикавања.

Али, далеко од тога да су се у Мазди задржали искључиво на естетским изменама. Нови CХ-7 може да се похвали бројним модификацијама које нису видљиве оком, али су и те како приметне у вожњи.

Торзиона чврстина је повећана за пет одсто, док су амортизери углађенији и чине вожњу врло пријатном чак и по неравном и рупама испресецаном коловозу.

На оваквој подлози CХ-7 оставља заиста јак утисак, јер утегнуто али удобно ослањање представља идеалну комбинацију.

Колико нам се CХ-7 представио као суверен на лошој подлози, исто тако је показао да његов спортски дизајн прати солидна динамика вожње. На првом месту - добар „хендлинг“ односно стабилност у завојима.

И при бржим проласцима по вијугавом путу веома дуго остаје чврсто на земљи са сва четири точка. Права је штета што на пољу управљања није направљен помак, јер електро хидраулични серво управљач делује безосећајно а није ни баш прецизан. Уз то, у вожњи по уским улицама и маневрисању на малом простору уме да засмета велики круг окретања.

Још једна велика новина налази се испод хаубе, а то је 2,2 литарски турбо дизел, „детаљ“ који је толико недостајао претходном моделу који се испоручивао искључиво са бензинским турбо агрегатом од 2,3 литра. Дизелаш има 173 „коња” које развија при 3.500 о/м. и располаже са 400 Нм при 2.000 о/м. За убрзање до 100 км потребне су му је 11,3 секунде, а достиже максималних 200 км на сат, уз просечну потрошњу на нашем тесту од 9 литара.

Са одлично погођеним односом у мењачу, није ни чудо да га одликује изузетна еластичност у свим степенима преноса. Због тога, возач не мора често да „оперише“ са ручицом шестостепеног мануелног мењача која је прецизна и има спортски кратак ход, али је уз то и доста тврда.

Иако је погон 4х4, фокусиран је углавном на предњу осовину, док на задње точкове, по потреби, може да пребаци до 50 одсто обртног момената. Ипак, треба нагласити да овај аутомобил није намењен вожњи ван асфалта и по неприступачним теренима где свака авантура може да се заврши заглављивањем у блату или дубоком снегу.

Занимљиво да нова мазда ценом не прелази прихватљиву границу за луксузне теренце. Основни модел стаје 28.990, а врхунски, са кожом и навигацијом - 34.590 евра.

У. Дедић