У вероватно најтежој години за произвођаче аутомобила у свету необично звучи податак да се за један модел средње класе чија цена прелази 20.000 евра, чека и по неколико месеци. Необично, али тачно. Ради се о овогодишњем аутомобилу године у избору европског жирија, Опеловом моделу са исто тако необичним именом - инсигнија.

Опел је до сада важио за технолошки не баш најнапреднијег произвођача, његови модели имали су имиџ добрих, поузданих, пространих аутомобила намењених не превише захтевним купцима. Тешко да су се по нечему издвајали, а што би их сврставало у посебне.

Ипак, и томе је дошао крај. Избацивањем на тржиште крајем прошле године модела средње класе под именом инсигнија ствари су се окренуле за 180 степени. Стручњаци, али и поклоници аутомобила били су не мало изненађени дизајном инсигније који је одступао од свега што се од Опела очекивало. Већ на први поглед освојио је европски жири за избор аута године, што му је донело ласкаво признање, свакако веома битно за даљу „каријеру” сваког новог модела. А да се инсигнија допала и купцима говори податак да у Риселхајму и данас имају проблема да задовоље све захтеве оних који желе да постану власници овог аутомобила.

Шта је то што је инсигнију ставило на чело класе у којој је, без остатка, конкуренција највећа. Пре свега дизајн, веома необичан, нешто између класике и футуризма. То је успела комбинација елегантне лимузине и спортског седана, а додатну привлачност овом аутомобилу даје ентеријер, који нема ничег заједничког са немачком традицијом која се, у поређењу са Италијанима и Французима, огледа у хладним и једноставним решењима.

Ту је инсигнија задобила додатне поене, а све лепе приче о овом Опеловом фавориту добиле су потврду и на нашем тесту на коме се нашао модел са дизел мотором запремине 2.0 литра са 160 „коња”. Дакле, већ на први поглед инсигнија је задобила наше симпатије, а тај добар утисак појачан је осећајем када се седне за управљач модела са високим нивоом опреме. У унутрашњости плени комбинација две боје - браон и беж, доминира широка конзола која раздваја предња седишта на којој су смештени сви уређаји, радио ЦД, дисплеј, регулација двозонске климе, брзиномер и обртомер су веома прегледни, а ту су и прекидачи на мултифункционалном кожом пресвученом управљачу. Све делује савршено упаковано, а додатни рафинман даје и апликација од правог дрвета широм целе табле. Ниво опреме је заиста огроман већ на основном моделу, а пење се до највишег са ознаком „спорт” и тешко да бисмо на овом простору могли све да набројимо. У понуди Ауто куће Комненовић, од које смо добили ауто на тест, списак опреме заузима чак четири странице формата А 4. Па. ко шта воли (и може да плати), нека изволи.

Друга добра карактеристика инсигније су мотори. Опел је и досада предњачио када је у питању однос запремине и снаге. Овога пута испод хаубе инсигније био је дизел агрегат од 2.0 литра, снаге 160 кс, и обртним моментом од 350 Њутнметара између 1.750 и 2.500 обртаја. Значи да повуче веома снажно већ од самог старта и достиже максималну брзину од 218 км/ч, уз убрзање из места до 100 км за 9,5 секунди. Са оваквим карактеристикама, јасно је да су и међуубрзања, што је посебно важно, импресивна. Мотор је веома штедљив, у просеку троши око седам литара (град - ауто пут), а погодан је и за брза крстарења на дужим релацијама. Примера ради наводимо податак да се при брзини од 160 км/ч мотор врти око 2.000 обртаја у шестој брзини и троши тачно седам литара дизела. Умеренијом вожњом са једним резервоаром горива може се стићи од Београда до Минхена!

У понуди мотора Опел нуди четири дизела и пет бензинаца. Дизели су снаге од 110, 130, 160 и 190 кс, а бензинци од 115, 140, 180 (турбо), 220 (турбо) и 260 (турбо).

У вожњи инсигнија се понаша веома стабилно, модел на тесту био је опремљен гумама Данлоп СП спорт макс, димензије 245/40 Р 19, што је додатно обезбеђивало стабилност и током форсиране вожње локалним путевима. Инсигнија се на нагиње у кривинама, лако мења правац и беспрекорно реагује на сваки покрет управљача. Уз то доњи построј обезбеђује и одличну удобност на лошим путевима, лако „гута” све неравнине и не преноси ударце у унутрашњост.

Све у свему Опел инсигнија уноси свежину у средњу класу и представља веома удобну путну лимузину, са много карактеристика класе изнад. Не одступа значајно ни у удобности, ни у максималној брзини, убрзањима, уз ниску потрошњу. Речју заиста добар аутомобил који ће Опелу на тржишту представљати значајан адут у овим кризним временима, али и за добар „брак” са новим власници који се очекују ускоро.

На крају и нешто о ценама: основи модел у бензинској верзији стаје 19.079 евра, дизел од 110 кс - 22.825, а најскупља је инсигнија ОПЦ спорт турер (караван) са бензинским мотором од 300 кс, која стаје 39.514 евра. Модел на нашем тесту у опреми „cosmo” (двозонска клима, електрична ручна кочница, спортски издув, темпомат, блокада диференцијала и још много електронике) стаје 27.025 евра.

Владимир Дедић

-------------------------------------------------------------------

Технички подаци

Каросерија пет врата, пет седишта

Димензије д/ш/в 4830/1856/1498 мм

Осовинско растојање 2737 мм

Резервоар, запремина 60 литара

Погон на предње точкове

Мотор дизел комон реил, 4 цилиндра

Запремина 1956 ццм

Снага 160 кс при 4.000 о/м

Обртни момент 350 Нм од 1750 до 2.500 о/м

Убрзање 0 - 100 км за 9,5 секунди

Максимална брзина 218 км/ч

Мењач мануелни, 6 брзина

Кочнице вентилирајући дискови

Гуме (тест модел) 245/40 Р 19