Гегали су се два дана, а победника је одлучила једна једина секунда. Прво светско надметање двоножних робота тркача на најдужој олимпијској деоници (42.195 метарa), у јапанском граду Осаки, окончано је – спортским речником казано – неизвесним фото-финишом.

Mалени човеколики маратонац, назван Robovie-PC, на чијим је прсима писало „Ми волимо Осаку”, стигао је на циљ ходајући спорије од једног километра (777 метара) на сат. И то је било довољно да за длаку претекне најближе такмаце.

Коначан редослед, као и у сваком такмичењу, гласи: прво место компанија „Вистоун” – 54 сата 57 минута 50 секунди, друго место Центар за роботику – секунд и треће место Осака институт за технологију који је превалио 33.795 метара (око 337 оптрчавања). Последњу линију утркивања од петорице учесника прешла су, дакле, само двојица.

Учинак успешности у издржљивости (40 одсто), што је била превасходна намера стручњака, није толико лош као што се на први поглед чини. Направе човеку налик, наиме, морале су без ичије помоћи да устану после пада и наставе ходање. Људи су једино смели да промене оштећене делове, никако целу покретну скаламерију.

Тако се четврти у коначном одмеравању покварио после 177 кругова (17.723 метра), а пети (и уједно последњи) већ након три (224 метра). Деоница којом су се кретали личила је на издужену кружницу, а износила је 100 метара.

Трка је започела још у четвртак, пошто су тркачи поздравили окупљене гледаоце, уз предвиђање да ће победник кроз циљ проћи тек у недељу. Правила су била строга: нема прекида, осим када се мењају истрошене батерије или обавља поправка.

Најбржи ходач (то ни у ком случају није личило на трчање) висок је око 40 сантиметара и тежи 2,4 килограма. На водеће место избио је неколико кругова пре краја, испред најљућег противника из исте компаније („Вистоун”) на којег увелико подсећа (у имену се разликују за једну додату реч).

Хоће ли најдужа трка у славу Грка Филипидеса (12. августа, а не 12. септембра) 490. године пре Христа, једног дана остати давно подсећање на време када су људи трчали?

Легенда казује да су атински војници извојевали прву копнену победу над персијским уљезима, а војсковође су отпремиле увежбаног тркача да радосну новост што пре саопшти уплашеним суграђанима. Претрчавши раздаљину од Маратонског поља до Атине, у дужини од 42 километра и 195 метара (што је и дан-данас мера за тркаче-маратонце на олимпијским играма), Филипидес је једва изустио „Веселите се, победили смо” и пао мртав.

На првим модерним Олимпијским играма 1896. у Атини, иначе, победио је Грк Спиридон Луис.

Ни двоножним роботима није било лако, зар не?

Станко Стојиљковић