Нови талас таблетоманије запљускује нашу планету. Нико још није спреман да га упоређује са свеопштом навиком гутања свакојаких лекова за стишавање узбуђења и ублажавање болова, у виду округластих плочица (таблете) или обичних лоптица (пилуле), али се обриси нове помаме већ назиру. С каквом се то појавом суочавамо?

Према најсвежијем истраживању саветничко-ревизорске компаније „Дилојт”, надалеко знани лични компјутери (у канцеларији или код куће) препустиће у овој години преимућство (после дуже од три деценије) новом технолошком тролисту – „књишким” (notebook) и табличним (tablet) рачунарима и „паметним телефонима” (smartphone).

(Таблични рачунар или, скраћено, таблет је лични преносиви компјутер већи од мобилног телефона или „личног дигиталног помоћника – PDA”, чија је предња страна претворена у радну површину (desktop) осетљиву на додир – touch screen. За разлику од „књишког” или notebook-a, он нема тастатуру – појављује се укључењем одговарајуће иконице на монитору. Може да се пише и електронском оловком).

Вратимо се подацима: у 2011. продаће се  више од 400 милиона таквих направа, а омиљене „друштвене мреже” (social networks) премашиће у бројку од милијарде корисника. Процене су настале на основу разговора с корисницима и стручњацима за телекомуникације, медије и технологију. На тржишту ће, дакле, превладати уређаји с разноликим процесорима (чипови) и оперативним системима.

Да ли је доба превласти „персоналаца” окончано?

И јесте и није. Једни познаваоци сматрају да је заувек прохујало, други (међу које се сврставају „Дилојтови”) предвиђају да ће и у овој години продаја порасти за око 15 одсто. Али на самом измаку малтене четвртина (25 посто) неће моћи никако да се назове – личним рачунаром .

 Kрај је на видику, нарочито ако судимо да је у Србији у трећем тромесечју 2010. испоручено 15 постотака мање него у истом раздобљу годину раније.

Готово 70 процената компанија са цењене листе „Форчeн 500”  омогућиће, барем, делу запослених коришћење табличних рачунара. Више од десет милиона комада купиће, управо, компаније, чиме ће надмашити потражњу појединачних корисника.

Увелико се најављују улагања у тзв. ЛТЕ технологије (Long Term Evolution), четвртог поколења мобилног преноса података које је знатно брже од садашњег трећег (3G). Видео или музичка датотека (фајл) се преузме за краће од секунде, а цео филм у тзв. де-ве-де (DVD) формату за свега десет минута. Брзо, нема шта!

Станко Стојиљковић