Виртуелне туре воде и на крај света

Једноставније је отићи на сајт жељене географске дестинације и кренути у виртуелну шетњу. Тај систем употребљава гигант „Гугл” за свој сервис „Стрит Вју”, а скоро сви већи светски музеји на својим сајтовима имају виртуелну туру. Израз виртуелна тура датира из времена када се 1994. године краљица Елизабета Друга прошетала кроз тродимензионалну реконструкцију замка Дадли, онако како је он изгледао 1550. године. То је била пр(а)ва реконструкција у правом простору, а на Интернету се ради о нечему сличном, али мало другачијем –правој реконструкцији у виртуелном простору...

Да бисмо објаснили шта је виртуелна тура, најбоље је објаснити како она настаје: фотографишете просторију неког музеја, на пример, из једне тачке у свим правцима, затим ручно (користећи најчешће познату алатку „адоби фотошоп”) као тапетама облепите унутрашњост једне (замишљене) сфере фотографијама (које се настављају једна на другу) и добијате савршену илузију – стојећи у центру такве сфере, ма где „вртели поглед“, ви видите простор баш као да сте тамо. Тако урадите за све просторије, додатно омогућите да се кликом на неки тастер пребаците из сфере у сферу и – ето виртуелне шетње.

На први поглед просто и једноставно, али да би „гомилица“ сферних фотографија радила на Интернету потребна је још једна ситница. Зналци је зову енџин (мотор), али је то у ствари програм који координише променама сферних фотографија како се ви крећете и уопште „скрећете поглед“у виртуелном простору.

Код нас се виртуелне туре, као зачин уобичајеном садржају на сајту, појављују врло ретко. Једна млада београдска фирма, „Тком”, тежи да то промени, и то на врло јединствен начин. Фотографисање и „фотошопирање“ је релативно лако извести, али је најболнија тачка виртуелне туре ипак енџин, јер је он најскупљи део, па је „Тком” уместо масног плаћања страних развио свој под именом Web 360º Virtual Tour Walk System(www.vss.co.rs). Како и колико је могуће искористити овај енџин најбоље показује низ локалитета чији су сајтови оплемењени виртуелном туром.

Прво на шта су домаћи програмери мислили јесте позната српска ситуација када су брзине Интернета у питању. Све ове виртуелне туре раде завидно брзо и на ниским брзинама, па корисници неће осетити никакво застајкивање у приказу. Осим тога, дизајн команди за виртуелну шетњу различит је од туре до туре, па негде имате компас, негде немате, негде имате мапу, команде за кретање су другачије... Све ово доказује велику флексибилност домаћег енџина да се прилагођава најразличитијим захтевима. И на крају, модус операнди ове фирме полако постаје опција да се у виртуелном простору„каче“ рекламе или се додаје рекламна нарација. Клијенти добијају енџин „за џ”, а фотографије, рекламе и остале радње се –да би се направила квалитетна виртуелна тура –наплаћују.

Осим оног, очигледног, што пружа – упознавање и дивљење знаменитим местима (музеји, цркве, грађевине, катедрале...), виртуелна тура има и практичну примену у случају да стварно желите да отпутујете на тоодредиште. Рецимо, крећете на зимовање или летовање, можете видети како су опремљени апартмани, како изгледа ски-стаза или какав је песак на плажи. Осим стандардног сета информација, на пут крећете и са визуелним доживљајем!

Иако (кажу многи) крај кризе није на видику, то не би требало да вас спречи у намери да посетите и да се прошетате по неким занимљивим местима. Да ли хоћете да се возите кривудавим путевима вина, или да се прошетате београдском Адом, ски-стазама Копаоника, посетите Тениски савез Србије или Музеј ваздухопловства –и много тога другог је на дохват миша.