Четвртина оргазма

Није сасвим узалудно као Сизифово гурање. Али жене се на врх сладострашћа успентрају тек у сваком четвртом покушају! Скроман учинак за замашан труд. Може ли више пута?

Савремена медицина мало чини за женско задовољење испод креветских чаршава. Најновије издање „Часописа за сексуалну медицину” предочава 101 истраживање у којима су се испитанице мучиле да досегну врхунац. Упркос чињеници да је неспособност доживљавања полног заноса на другом месту најчешћих женских жалби за незадовољство, он је један од 50 важних разлога зашто се опредељујемо за сношај.

Иако се мноштво лекара у клиникама бави лечењем, све се, у суштини, своди на – покушај и погрешку. Ваљан лек се још не назире.

Да би се аноргазмија (или немогућност постизања оргазма) назвала поремећајем, мора да траје и да ремети нечији живот или везе с другим људима. Уколико некога то не узнемирава, сметња не постоји. И поред тога, такве тешкоће су веома честе: у испитивању 2001. готово четвртина (24 одсто) жена пријавила је да дуже од месец дана није искусила оргазам у току полног општења. Претежно у доби од 20. до 40. године. А тек покоја се обратила лекару.

Очигледно је да се многе стиде да обзнане сексуалне недаће, сматра Вилијам Исхак, психијатар у Медицинском центру „Седарс–Синај” у Лос Анђелесу. Страхујући, вероватно, да ће покварити своју везу, и не обелодањују их.

И када затраже медицинску помоћ, лечење може да буде отежано. Не зна се, наиме, колико је оргазама природно пожељно, а уз то ваља узети у разматрање године, сексуално искуство, задовољење и, чак, какво су подстицање имале пре установљења поремећаја. А тек распетљати суштински узрок аноргазмије! У бројним случајевима има порекло у души: претходно злостављање, осуда сексуалног чина, погрешно поимање властитог тела, непостојана веза и изостанак разговора о сексу.

Код других жена крије се у телесним сметњама: болест бубрега, фибромиалгија (болест мишића), атеросклероза (болест крвних судова), слабост карличних мишића (може да се појави после рођења), хормонске промене и узимање појединих лекова, нарочито за стишавање потиштености (антидепресанти). У таквим приликама лечење психичких тегоба може да помогне (на пример, прелазак с једне на другу врсту антидепресанта).

Налази из неколико истраживања поткрепили су преписивање хормонских допуна, попут тестостерона и естрогена; мада први узрокује појаву мушкобањастог изгледа, а други се повезује с настанком неких врста рака.

Одобрених лекова за лечење изостанка оргазма нема; у САД је у јуну одбијен захтев да се призна „фибансерин”. Нећете веровати: малтене истоветан учинак на подстицање сексуалне жеље имао је као и плацебо (недолотворна твар): с „фибансерином” се повећао, у просеку, од 2,8 до 4,5 пута месечно, а некаквом водицом од 2,7 до 3,7 пута! И превара узбуђује, зар не?

Скорашња научна сазнања охрабрују коришћење хормона и „вијагре”, али се замера што су обухватиле мали узорак добровољаца.

Који су то кључни разлози за женску одлуку на сексуални чин?

Научници су их својевремено набројали 237. Међу описанима нећете, свакако, наћи изјаву негдашње холивудске лепотице Џоан Крофорд која је на радознало питање одвратила: „Секс ми је потребан за лепше лице”! Најприближнији јој је: „Мислила сам да ме може учинити здравијом.”

Ничег сличног романтичарским песничким усхитима у којима су девице ружини пупољци, а ни словцета сличног духовитом опирању, исписаног испод карикатуре у књизи „Секс за неупућене”. Седећи на троседу жена обема рукама вуче к себи мушкарца који устрашено окреће главу на другу страну: „Ако ћемо оно радити, волео бих да то не буде испред акваријума с пиранама.”

Станко Стојиљковић