Bivša norveška premijerka i direktorka Svetske zdravstvene organizacije Gru Harlem Bruntland zabranjivala je i zaposlenima i posetiocima da u zgradi u kojoj radi razgovaraju mobilnim telefonom.

Hir? U stvari, ne. Gru Harlem Bruntland preterano je osetljiva na elektromagnetna polja i nužno je da izbegava mobilne telefone, računare...

Ona je jedna od sve većeg broja ljudi koji pate od elektroosetljivosti ili radiosenzitivnosti. Srastanje sa mobilnim telefonima, rad na računaru i okruženost raznim aparatima ne koriste ničijem zdravlju, ali hipersenzitivnim pacijentima zagorčavaju život. Osoba sa dijagnozom elektroosetljivosti obično će upozoriti prijatelje da isključe telefone pre nego što im uđu u kuću jer im prisustvo mobilnog izaziva promene na koži, glavobolju, mučninu i anksioznost.

– Čak je deset odsto populacije radiosenzitivno – objašnjava za naš list primarijus dr Radomir Kovačević, načelnik Centra za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović”.

– Upravo i ova preosetljivost uzrokuje visoke stope obolevanja i smrtnosti – dodaje dr Kovačević.

Radiosenzibilnost se meri i za nju postoje materijalni dokazi, kaže dr Kovačević. On otkriva da ljudi često odustaju od izvesnih zanimanja i pred sam kraj školovanja kada se utvrdi da su elektroosetljivi i da ne mogu da rade u, na primer, sferi radiologije. Njegovi pacijenti ili ne mogu da spavaju, ili spavaju predugo. Pada im imunitet, pate od infekcija, opstipacija, visokog krvnog pritiska. Žene imaju spontane pobačaje. Nije retkost da obole od raka ili da im se poremeti rad hormona. Javljaju se i psihičke tegobe. Postaju napete, anksiozne, padaju u depresiju.

Upravo su izrazite psihičke tegobe koje prate radiosenzitivnost razlog zašto lekari širom sveta zanemaruju elektroosetljivost smatrajući da je u stvari reč o pacijentima sa mentalnim tegobama.

Veliki broj naučnika u SAD, zemlji Gugla, Epla, Microsofta, u kojoj se život i rad ne mogu zamisliti bez svakodnevne upotrebe mobilnih telefona i kompjutera,  sumnja da radiosenzitivnost postoji.

Dejvid Karpenter, profesor biomedicine na Državnom univerzitetu Njujork, rekao je za „Los Anđeles tajms” da zračenje ne izaziva konfuziju, mučninu, povraćanje.

– Nisam siguran da elektroosetljivost postoji – kaže profesor Karpenter.

Međutim, Ula Johanson, švedski profesor na Karolinska institutu u Stokholmu, koji je otkrio elektroosetljivost i koji je najveći autoritet u ovoj oblasti, kaže za „Politiku” da su navodi američkih stručnjaka neosnovani.

– Reći tako nešto u Švedskoj bilo bi veoma jako kršenje ljudskih prava – otkriva Johanson.

Prihvatanje elektroosetljivosti najviše je u Skandinaviji, što zbog Johansona, što zbog visoke svesti o ljudskim pravima.

– Elektrohiperosetljivost se u Švedskoj smatra za funkcionalni nedostatak i sa ovom dijagnozom dobijate nadoknadu za onesposobljenost i pomoć opštine – otkriva profesor Ula Johanson.

I dok dr Kovačević ističe da se ljudi sa ovim simptomima u Srbiji muče jer ne mogu da izbegnu izloženost elektromagnetnim poljima ni na poslu ni kod kuće, profesor Johanson tvrdi da niko u Švedskoj ne bi mogao da izgubi posao zbog ovog nedostatka.

Ali ni u naprednoj Skandinaviji nije bilo uvek tako. Novinarka Guni Nordstrom godinama istražuje ovu temu u Skandinaviji tvrdeći da se zbog prisustva Nokije u Finskoj i Eriksona u Švedskoj koče istraživanja i zataškavaju brojni slučajevi.

Promene na koži radiosenzitivnih osoba koje provode vreme za kompjuterom su kao kod mornara koji su ceo život proveli na suncu. Uprkos tome, lekar bi ih često poslao psihijatru verujući da ekran računara ne može da prouzrokuje promene na koži i da pacijent izmišlja radiosenzitivnost. Zahvaljujući Johansonu i drugim istraživačima, švedska vlada konačno je priznala elektroosetljivost. Iako problemi još postoje, sada je daleko lakše tražiti nadoknadu od firme za čijim ste se računarom razboleli. I veruje vam se kada kažete da ste osetljivi na ono što je za većinu drugih naizgled bezbrižna svakodnevica.

Jelena Stevanović