По јетру у Кину

Оскару Гарају (63) шпански лекари су пре две године казали да и поред тога што му је јетра пропала није погодан за трансплантацију органа. Ужаснут прогнозама да му остаје још који месец живота, кренуо је у Кину где се до „новог” органа долази много лакше.

Он је један од бројних западњака који су, обесхрабрени недостатком органа и заморним процедурама код куће, отишли на операцију у Кину. Тамо је трансплантација олакшана захваљујући пракси да осуђеници, и против своје воље, после погубљења постају даваоци органа.

„Лоше, врло лоше”, описује Гарај своја искуства за  мадридски лист „Паис”. Издвојио је 115.000 долара за операцију али је, стигавши у болницу у Тјенђину, убрзо схватио да је трошење тек почело. Посебно је плаћао преводиоца, медицинске сестре, постоперативни ток и храну.

Највећи шок стигао је на дан операције. Тада је шпански пацијент сазнао да још један болесник чека на исту јетру и да мора да спреми додатни новац ако жели да се нађе на операционом столу. Гарајева супруга, која га је пратила на овом путу, набавила је 10.000 долара па је он истог поподнева ипак био оперисан.

У његовој земљи је 1099 пацијената прошле године отишло на операцију пресађивања органа, али је њих 127 ипак умрло чекајући на ред. Очајни, поједини тешко оболели одлазе у Кину по „нову” јетру или бубрег, иако их је Организација за трансплантацију замолила да не иду јер је туризам пресађивања органа „медицински и етички неприхватљив”.

Кинези користе органе хиљада погубљених тако што их продају западњацима, тврди Карлос Иглесијас, адвокат који се специјализовао за људска права. Он је један од најжешћих заговорника промене закона који сада не забрањује Шпанцима да купују органе у иностранству.

И Пекинг је прошле године признао да затвори и болнице крше правило да се од осуђеника обавезно тражи сагласност за донацију. Власти су најавиле да ће оштрије санкционисати ову праксу док ће праве даваоце стимулисати из фондова за помоћ њиховим породицама.

 Око милион Кинеза чека на пресађивање, али само сваки стоти дочека операцију. Уз помоћ огромног броја смртних пресуда и трговине органима до циља ипак долазе странци и имућнији Кинези. Осим Кине, и Пакистан, Индија, Филипини, Перу, Еквадор и Колумбија права су места за оне који су у својим земљама одбијени или су на листи чекања.

Захваљујући пресађеној јетри живот Оскара Гараја се продужио, али се он не осећа добро. Верује да би требало поново да му се пресади јетра и поново је затражио од домаћих лекара да га ставе на листу.

Кинеска болница у којој је оперисан тврди да више не ради пресађивање. Али друге болнице своја врата држе широм отворена. Тако је један Шпанац открио да је преко истог посредника као и Гарај тражио операцију у Кини, да су му оданде рекли да нема никаквих проблема и да само спреми 125.000 долара.

------------------------------------------------------

Осуђеници на смрт

Две од три трансплантације у Кини зависе од осуђених на смрт јер је број давалаца недовољан. Око милион Кинеза чека на пресађивање, али само сваки стоти дочека операцију.