Pušenje u blizini dece povezano je s brojnim zdravstvenim rizicima za njihovo zdravlje Astma, bronhitis, pneumonija i upala uva, samo su neke od ozbiljnih posledica upornog pušenja u prisustvu najmlađih. Da ne pominjemo iznenadnu smrt odojčeta kao najtragičniji efekat bezobzirnog uživanja u duvanskom dimu u prostoriji gde borave deca.

Sam duvanski dim sadrži brojne toksične materije, čak oko 4000, uključujući i četrdesetak onih koje utiču na razvoj raka.

Visoka je koncentracija katrana, nikotina i drugih materija u dimu koji udišu pasivni pušači a koji čak ne postoje u onom koji udišu pušači.

Dečija pluća posebno su osetljiva na uticaj duvanskog dima, i to iz više razloga. Najpre zbog fizičkog razvoja, ali i zato što najmlađi imaju veću frekvenciju disanja od odraslih i udišu znatno više vazduha, što znači da udišu i više dima pa apsorbuju i više štetnih materija iz njega nego odrasli u istomperiodu izloženosti duvanskom dimu.

Kod pasivnog pušenja smanjena je ishrana tkiva kiseonikom. Uz to dečji imunološki sistem je slabije razvijen i teže može da se suprotstavi štetnim uticajima. S druge strane, kada počnu da se guše od duvanskog dima, mala deca ne mogu da se okrenu i napuste prostoriju u kojoj se nalaze, a još manje mogu da kažu odraslima da prestanu da puše u njihovoj blizini.

Izlaganje pasivnom pušenju utiče na veću učestalost pojave astme, koja je danas najčešća hronična bolest dečjeg doba.

Deca pušača inače češće imaju kašalj i škripanje u plućima od dece nepušača. Postoji mala, ali bitna redukcija i u kapacitetu pluća.

Odnedavno se tvrdi i da pušenje majke povećava rizik od iznenadne smrti dojenčeta. Dojenčad i deca koja su izložena duvanskom dimu imaju povišen rizik od pojave infekcija donjeg disajnog sistema, kao što su upala pluća i bronhitis.

Ona imaju i povišen rizik od infekcija srednjeg uva, učestalije upale krajnika, kao i druge teške infekcije. Pasivno pušenje usporava fizički rast najmlađih a opisano je i kao uzrok promene lipidnog profila adolescenata. U nekim studijama je izneto zapažanje o povećanju ukupnog holesterola i promeni odnosa dobrog i lošeg (HDL i LDL) holesterola čime može da se objasni povećan rizik bolesti srca.

Razvoj raka u odraslom dobu, prema nekim istraživanjima, povezuje se s pojavom leukemije i limfoma, i to uz podatak o pušenju majke do detetove desete godine.

Opisane su i promene u ponašanju, odnosno poremećaji ponašanja, hiperaktivnost i smanjena pažnja, pa čak i teškoće s govorom. Deca pušača su kasnije u školi imala slabiji uspeh, kao i niže rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti.

Deca pušača imaju veće šanse da i sama postanu pušači pa da na taj način dodatno ugroze svoje zdravlje.

Pasivno pušenje je opasno i za razvoj bebe u trudnoći. Materije iz dima mogu da prođu kroz posteljicu i uđu u krvotok fetusa koji se razvija. Nikotin ubrzava rad srca bebe i može da uspori razvoj pluća i disajnih puteva, ugljen-monoksid smanjuje snabdevanje kiseonikom što smanjuje težinu bebe na porođaju.

Pušenje trudnice je povezano i s preuranjenim porođajem i pobačajem. Ono može da oštetiti imuni sistem bebe u razvoju što je posle čini osetljivijom na bolesti.

A ako mislite da ste svoje mališane od štetnog uticaja duvanskog dima zaštitili time što redovno luftirate prostoriju u kojoj pušite, znajte da nije dovoljno otvoriti prozor i pustiti svež vazduh unutra. Toksične materije iz dima ne nestaju. A čak i posle gašenja cigarete dim ostaje u kosi, koži, zidovima, tkaninama, tepisima, nameštaju i igračkama.  Dete koje boravi u prostoriji gde se inače puši, izloženo je štetnim posledicama duvanskog dima i kada je cigareta ugašena.

Kada se sve uzme u obzir, najbolje rešenje je da prestanete da pušite. Sve je više ograničenja koja pušači moraju da poštuju, a sve je veći broj oboljenja koja se dovode u vezu sa štetnim uticajem ove loše navike na zdravlje.