Пунолетне и пословно способне жене које живе саме и немају партнера по новом закону имаће право на лечење биомедицински потпомогнутом оплодњом, уз сагласност министра за здравље и његовог колеге задуженог за породичне односе. Први пут се уводи донирање полних ћелија, али само у одређеним случајевима и под посебним условима.Прописима се предвиђа ида Србија први пут добије банку донираних полнихћелија – јајних ћелија и сперме – и предвиђа могућност вештачке оплодње донираним ћелијама.

–Закон је дефинисао да се само изузетно могу донирати полне ћелије, и то у два случаја: када супружници не могу да добију дете на било који други начин, када је исцрпљена и вантелесна оплодња као могућност и када је то у интересу здравља и заштите детета, као и онда када је то неопходно ради спречавања преношења тешке наследне болести на дете – објаснила је за „Политику” др Даница Михаиловић, директорка Управе за биомедицину, институције која ће иматирегистар донора полних ћелија.

У регистру ће се налазити подаци о особама које су донирале своје репродуктивне ћелије, онима који су у поступку вантелесне оплодње примили дониране репродуктивне ћелије, подаци о успешности поступка, о рођеној деци зачетој овим поступком са донираним ћелијама... На тај начин постиже се сигурност употребе донираних ћелија и безбедност и заштита интереса детета. Идентитет даваоца ових ћелија биће заштићен, о сваком донору водиће се евиденција, као и о свакој клијенткињи, да би у будућности особе које желе брак, а зачете су на овај начин, могле да провере да ли су у сродству. Тренутно, коднас се обављају само поступци вештачке оплодње спермом брачног партнера, али ће банка омогућити да се то ради и помоћу дониране сперме. Лекари објашњавају да је у свету пракса таква да се установе које се тиме баве строго контролишу и да треба да постоји велико поверење у њих. Донор нема правне или друге обавезе према детету зачетом и рођеном на овај начин.

Професор др Иван Тулић, начелник Одељења за асистирану фертилизацију у београдској Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској улици, каже да донори јајних ћелија и сперматозоида могу бити млађе психофизички здраве особе – жене до 30 година, мушкарци до 45 година. Правило је такво да министар здравља треба да изда дозволу једној од овлашћених здравствених установа која ће обављати послове банке репродуктивних донираних ћелија за територију Републике Србије у складу са законом којим се уређује трансплантација ћелија и ткива. Он истиче да постоје медицинске индикације када и код кога ће се применити поступак донације јајних ћелија и сперматозоида.

– Донација јајних ћелија је могућа за жене са превременим слабљењем функције јајника, с тежим поремећајима у развоју јајника, код оних које имају наследне болести, природну менопаузу, више пута урађен поступак вантелесне оплодње код кога су добијене неквалитетне јајне ћелије и ембриони, као и у случају пацијенткиња код којих дуже време постоје повишене вредности такозваног фоликулостимулирајућег хормона и естрадила трећег дана циклуса. Донација сперматозоида је могућа кад се ради о тешким поремећајима сперматогенезе и где су се сви примењени поступци показали као неефикасни, затим у третману неплодности вантелесне оплодње, код генетских обољења, али и уколико постоји поновљен губитак фетуса код ер-ха сензибилизације – објаснио је др Тулић.

Дете зачето на овај начин има право да из медицинских разлога тражи од Управе за биомедицину податке од медицинског значаја који се односе на донора полних ћелија, када напуни 18 година живота, а изузетно и када напуни 16 година живота ако је стекло пословну способност.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Забрањено сурогат мајчинство

У свету је све више популарно сурогат материнство, али нови закон у Србији то не одобрава. Сурогат мајка је дефинисана као женска особа старија од осамнаестгодина, која без надокнаде или стицања било какве имовинске користи, а у циљу давања детета по рођењу – донору, носи ембрион зачет поступком биомедицински потпомогнуте оплодње.

У Министарству здравља напомињу да је тај поступак забрањен и да представља кривично дело.

– У току израде закона и јавне расправе превладао је став стручне и опште јавности да сурогат материнство не треба у овом моменту дозволити, полазећи пре свега од потребе да се заштити интерес детета, односно предупреде евентуални спорови који се могу јавити у таквим случајевима – објашњавају у овој институцији.