На Аустралијском институту за срећу (ХИА), за неколико стотина долара и са мало жртвованог слободног времена, можете савладати наук како да се добро осећате.

Од тренутка кад је овај институт пре неколико година отворио врата за полазнике, жене и мушкарци свих узраста, под условом да уплате „школарину“ од 200 аустралијских (140 америчких) долара, могу да науче како да постигну да се добро осећају.

А да би чудо било веће, многе компаније троше и по 6.000 долара за полудневну „радионицу среће” за запослене који пред партнерима и купцима треба да показују „срећно и задовољно лице”. „Уз мало напора и трошка можете повећати ниво осећања среће, и то је управо оно чиме се бавимо и чему учимо полазнике”, тврди Тимоти Шарп, оснивач ХИА, који такође нуди групне сесије за само 30 долара „по глави”. „Почињемо од нуле и настојимо да на банковни рачун среће наших полазника ставимо што више позитивних осећања и мисли, учећи их како да се мире са наметнутом животном ситуацијом и осећањем да су рођени под несрећном звездом. Уз нашу помоћ добијају „инјекције“ оптимизма и крећу ка стазама среће”, самоуверено тврди Шарп.

Социјални психолози тврде да само 15 одсто осећања среће настаје добром зарадом, поседовањем вредне имовине и другим финансијским факторима. Око 90 одсто обезбеђују елементи као што су став, контрола живота и односи са околином. „Уколико се понашате природно у било којој од ових области, у стању сте да постигнете још више и да се још боље осећате”, каже Шарп чији је ХИА, заправо, део филозофије коју је амерички економиста Пол Зејн Пилцер назвао „револуција бољитка”.

У књизи истог наслова Пилцер тврди да ће следећа привредна грана вредна трилиона долара, после аутомобилске и информатичке технологије, бити превентивни бизнис који ће људима омогућити да нађу мир, здравље и срећу.

И док већина нас финансијски боље стоји од наших родитеља и бака и дека, степен среће који то одражава није се променио. Истраживања показују да кад су основне потребе за смештајем и храном задовољене, све додатно богатство значи врло мало за осећање среће. „Богатство дефинитивно није најважнија гаранција за срећу. Разлика у осећању среће између некога ко зарађује 30.000 и некога ко заради 300.000 долара је у суштини врло мала. А многи људи су изненађени овом чињеницом”, тврди Шарп.

Социолози у најновијим истраживањима указују да се међу 10 најважнијих генератора среће, уз сан, вежбање и уживање у целини, налази – секс. „Шта онда чекамо, за више бољег секса није потребно богатство, треба само желети и наћи правог партнера”, указује се у пропагандном материјалу института за срећу.

Једно истраживање из 2007. године обављено на 1.000 запослених жена утврдило је да готово 90 одсто њих сматра да је добар секс важан допринос осећању среће и задовољства. „Особе које имају успешне сексуалне везе много су срећније од оних које кубуре са сексом”, утврдио је и Шарп.

Свакако најнеобичније истраживање обавили су економисти Дејвид Бленчфлауер са Дартмаут колеџа и Ендру Освалд са Универзитета Варвик: они су изучавали понашање 16.000 Американаца и Американки и установили да „обављање” сексуалног односа једном недељно уместо једном месечно изазива задовољство као да се зарађује годишње 50.000 долара више!

Ипак, Бленчфлауер признаје да нема одговор на дилему – да ли осећај среће води ка више секса или више секса изазива већу срећу.

Пре готово две деценије уредник листа „Балтиморски курир” Хенри Луис Менкен дефинисао је богатство као „зарађивати 100 долара више од пашенога”, а стручњаци за понашање сада тврде да „разлог што се, иако богатији, не осећамо и срећнији, лежи у чињеници да се поредимо с људима који имају више од нас”. „Ако желите да будете срећни, треба да урадите једноставну ствар: поредите се с људима који имају мање од вас, који су сиромашнији, имају мање куће, јевтиније аутомобиле”, саветује Шарп.

Фонет