Освајање су започели мушкарци који су ионако, као што знате, пали с Марса. Није извесно, међутим, да ће им дозволити да се успентрају уз Венерине брегове и брежуљке, иако нису, и то сте већ сазнали, с те планете пристигли.
Путовање у месту, названо „18 месеци самоће” (или 520 дана), опонаша одлазак, кратак останак и повратак с „четвртог камена од Сунца”. Толико ће потрајати јединствен оглед уживо, у близини руске престонице Москве, са шесторицом добровољаца, укрцаних трећег јуна у савремену „Нојеву барку”, свим и свачим опремљену и напуњену.
Али зато немају дневно светло, телефонску линију и приступ Интернету (једино с командним центром), дишу пречишћени ваздух и пију прерађену воду и купају се сваких десет дана. На пиће и цигарете не смеју ни да помисле.
Међународна дружина космонаута, састављена од тројице Руса (Алексеј Систев, Сухроб Камолов и Александар Смолејевски), Кинеза (Ванг Јуе), Француза (Ромен Шарл) и Итало-Колумбијца (Дијего Урбина), споразумеваће се на руском и енглеском. Напустиће добровољно изгнанство тек шестог новембра 2011, богатија за мноштво догађаја који ће малчице подсетити на чувену филмску пустоловину Стенлија Кјубрика „2001: Одисеја у свемиру”.
Као у „Великом брату”
На први поглед се испоставља као да је дневно-ноћни боравак скројен по угледу на свакодневне навике славног филозофа Имануела Канта, математички преточен у „три пута осам”. Осам сати рада, осам доколице и осам спавања, уз увек будне очи 70 свуда начичканих камера.
Главни задатак необичног подухвата јесте непрестано надгледање душевног стања које је најрањивије на дуготрајним космичким крстарењима. Наговештаји узнемирења испољиће се, према мишљењу социјалног психолога Педија О’Донела с Глазговског универзитета, после шест месеци, на шта упућују дуготрајне пловидбе у подморници или избивања истраживача на Северном полу. Из велике напетости очас искоче варнице неспоразума.

Иако су учесници научници који умеју да прикрију своје незадовољство, притајени окидач мрзовоље крије се у раздвајању од вољене особе. А 38-годишњи Алексеј Систев се оженио четири седмице уочи уласка. Хоће ли он пре свих попустити?
Изненадићете се: олакшавајућа околност је 24-сатно снимање, као у „Великом брату”, које на волшебан начин опомиње људе да се суздржавају у изливима беса. И поврх свега, изостанак уобичајене напетости при узлетању астронаута.
Поруке и позиви касне
Програм „Марс 500”, под окриљем Биомедицинског института из Москве, почео је у новембру 2007. двоседмичном провером опреме и поступака. У марту две године доцније четворицу Руса и двојицу из других европских земаља затворили су 105 дана у пет непропустљивих (херметички изолованих) одељака, од којих је један дочаравао површину „црвене планете”.
Остала четири су: медицински (с два лежаја, тоалетом, справама за прегледе, лабораторијом и дијагностичким кутком), стамбени (са шест преградака, кухињом и трпезаријом, собом за одмор, главном надзорном просторијом и тоалетом), тренажер (с три узана кревета за највише три члана посаде, две радне станице, тоалетом, контролном собом за прикупљање података, видео надгледањем и комуникацијама и тако редом, који се користи само 30 дана за време облетања око Марса) и складишни (издељен на четири дела за чување намирница, опите с биљкама, купатилом, сауном и вежбаоницом).
У свима се непрекидно одржавају вештачки атмосферски услови и природни барометарски притисак.
Првих 250 дана посвећени су опонашању лета до Марса, других 30 боравку на тој планети и трећи 240 повратку на Земљу. Добровољци ће искусити бројна искушења као у стварном путовању, осим космичког зрачења и бестежинског стања. Чак ће електронске поруке и разговори са командним седиштем стизати с 40 минута закашњења, као да преваљују растојање до Марса и натраг.
Почетни кораци у искрцавању на Марс предузети су педесетих година прошлог века, а у међувремену су се водеће свемирске силе утркивале у обелодањивању свакојаких обећања. Залогај је, међутим, сувише крупан из многих разлога: новчаних, технолошких, здравствених, душевних и ко зна којих још. Сваки учесник зарадиће по 100.000 долара.
Следећи пут затвориће исто толико жена. Ваљда за Марс?
Станко Стојиљковић