Шта бисте помислили да спазите пингвина у плавом фраку?

Најпре да је упао у рупу с плавом бојом, затим да је утекао у истом таквом капутићу из путујућег циркуса (у вашем граду), а напослетку бисте се присетили шта сте учили у школи.

Нису, дакле, сви црно-бели, као „Партизанови” или „Јувентусови” играчи и навијачи. Као што знате, природа прави изузетке у свакој врсти. Како их је обојила?

Пингвини (Spheniscidae) су фамилија водених, нелетећих пераја. Перје је на леђима црно, а на трбуху бело.

Највећа жива врста је царски пингвин чији су најкрпунији представници високи око 1,1 метар, а тешки приближно 35 килограма.

Захваљујући нарочитом протеину у перју одражава светлост на начин какав до сада није виђен. После подробног посматрања кроз моћне електронске микроскопе (електронска микрографија), досадашње научно тумачење пало је у воду, истиче биолог Метју Шоки који је предводио најновије истраживање. Чланак који то описује објављен је у среду у познатом часопису „Бајолоџи летерс” (издавач Краљевско друштво).

Некувани шпагети

Научници на Универзитету Акрон (САД) протумачили су да је то последица непреливајуће (плаве) боје перја. У минуле три деценије знало се за два начина стварања таквог одраза у плавом, оба су зависила од рупица у склопу налик сунђеру протеина званог бета-кератин. Малена удубљења хватају у замку светлосне зраке и одбијају их у виду плаве боје.

Замишљало се да се један од та два механизма испољава код поменутих водених птица (под водом проведу пола свога века) које никада не полете.

У перју плавих пингвина бета-кератин је поравнат у виду напоредних влакана, као власи косе. Управо због тог равнања и величине самих влакана, светлост се расипа и одражава у опсегу боје плавог пигмента. То је први случај да је устројство птичјег покривача опажено као боја.

Откриће је, дакле, неочекивано, због чега се Метју Шоки спотакао на првом кораку проучавања. Након скорашњих налаза у којима је дочарана боја давно изумрлих пернатих диносауруса, амерички истраживач се помакао с мртве тачке. Ако нисте знали, пингвини на нашој планети обитавају већ 35 милиона година.

Једва 160 нанометара дугачка влакна (нанометар је милионити делић милиметра) савршено су постројена у подручје које је Метју Шоки описао као „прегршт некуваних шпагета”, због чега светлост одражавају (рефлектују) само у плавој боји. И тако је на стотине поређано, једна покрај других, у својеврсна окца која подсећају на перјане бодљице или свиласта влакна.

Откуда све то потиче?

Прсти еволуције

Протеин бета-кератин је познат по способности самоуређивања влакана, из чега је – како се претпоставља – проистекло својство напоредног ређања. Еволуција је, нема сумње, оправдано умешала своје прсте.

Да ли такво устројство (организација) прибавља пингвиновом перју нарочита преимућства, попут додатне чврстоће или крутости, да издржи веома брзо пливање у води, покаткад налик летењу, које хиљаду пута више приања уз тело него када птице лете кроз ваздух.

На сличан начин колаген боји у плаво птичју кожу.

И бета-кератин и колаген испољавају урођену тежњу самоуређивања влакана, отуда објашњење да их и један и други протеин излучују (стварају).

Плави пингвини (Eudyptula minor) иначе су најситнији међу сабраћом, из милоште их зову – мали плави. Нарасту највише до 30 сантиметара, достигну тежину од једног килограма, имају мањи кљун и леђа обојена у плаво. Гнездо праве у песку, а настањују јужне обале Новог Зеланда, Тасманије и Аустралије.

И наша коса је сачињена од исте твари – кератина. Али перје краси пингвина, а не човека.

Потоњи више воли да мења одела, нарочито када не зна шта ће с новцем. И упркос томе што га оно не чини.

Станко Стојиљковић