Робот астронаут (Robonaut 2 или R2), непознатог пола, начиниће данас, уколико се нешто не изјалови, први бестежински корак изван Земље у име своје врсте. Хоће ли то истиснути нашу из будућих лутања далеким космичким пространствима?

Пре свих полетела је, ако се сећате, руска керуша Лајка (3. новембар 1957). Први живи сисар (истој класи кичмењака ми припадамо) није преживео облетање око наше планете, али је утро стазу слању човека.

Људи су га већ укрцали у „свемирски такси” (Space Shuttle), по имену „Дискавери”, који се отискује на своје последње путовање (39. по реду), обележавајући завршетак истоименог програма, започетог још 12. априла 1981. Преостала четири су „Колумбија”, „Челинџер”, „Атлантис” и „Ендевор”.

Поменутих пет летелица за вишекратне летове, са урученим решењима за одлазак у мировину, развозило је минулих година путнике, опрему и храну до Међународне свемирске станице и натраг. Национална ваздухопловна и свемирска управа (НАСА) одраније је најавила окончање подухвата који је Американце учинио поносним, упркос двема несрећама када су настрадале седмочлане посаде – „Челинџер” (28. јануар 1986) и „Колумбија” (1. фебруар 2003).

Сталан боравак

Шта се очекује од човеколике направе која се за стално усељава на нову космичку адресу?

Претеча садашњег робонаута (R1) замишљен је 1996, уз подршку Одбрамбене агенције за напредна истраживања (DARPA) с намером да то буде својеврсни извршилац на крају дугачке роботске руке. За спољашње поправке оштећења и отказа на дугогодишњем боравишту свемирских путника у путањи око Земље кудикамо су подеснији „механички мајстори”. Довољно је да наведемо једну једину предност: дуготрајно излагање људи смртоносном космичком зрачењу.

Садашњег наследника (R2) који, како се чини, подсећа на Боба Фета, јунака из „Рата звезда”, осмислиле су и направиле НАСА и аутомобилска компанија „Џенерал моторс”. Званично је приказан почетком фебруара 2010. Вишедеценијска сарадња уродила је, као што знате, израдом возила за крстарење Месечевом површином (Lunar Rover Vehicle).

Новији робонаут (с телом обојеним у бело и златножутом главом у виду ратничке кациге) напреднији је и бржи од претходника: опремљен је најсавременијим сензорима и камерама (очи), главу нагиње напред и на леву и десну страну, а на леђима носи ранац из којег се напаја енергијом.

Све је у рукама

Али кључно преимућство налази се у рукама које извршавају бројне сложене радње. Одликује се гипким покретима зглобова (рамена, лактова и шака), а нарочито прстију с многим сензорима преко којих прима податке из околине. Уређаје и алате користи као човек, при чему испољава врхунску спретност и приличну снагу (једном руком подиже десет килограма, што је четвороструко више од остале сабраће).

Речено механичко и електроничко чудо од 135 килограма, на које је утрошено два и по милиона долара, помагаће астронаутима од крви и меса у чишћењу и поспремању станишта и обављаће сложене задатке у току вишесатних космичких шетњи. Иако има ноге, испрва ће стајати на постољу, а касније имати прилику да их користи. Уочи поласка опростио се кратким снимљеним поздравом, упућеним целом човечанству: Здраво!

Полетање „Дискаверија”, првобитно предвиђено за 31. октобар 2010, одгођено је због цурења хелијума и азота из дела летелице. На последње путовање понеће „трајни вишенаменски склоп (РММ)”, резервне делове и намирнице.

Најављује да ће потоњи нараштаји робонаута бити претходница људи у спуштању на Месец, Марс, чак и астероиде, у тражењу места погодних за слетање. Из најмање три разлога: кудикамо су издржљивији, дуговечнији и јевтинији. Поновно искрцавање човека астронаута на Месец стајало би, рецимо, 150 милијарди долара, а робота астронаута мање од пола милијарде! Таква замисао названа је „Пројекат М”.

Станко Стојиљковић