Повратак Тесле међу Американце

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Никола Тесла је поново међу Американцима, овога пута захваљујући новој биографији генијалног научника, која је своју вашингтонску промоцију имала у уторак у Музеју америчке историје, делу престижне „Смитсонијан” институције, у оквиру које је највећи музејски комплекс света.

„Тесла, проналазач електричног доба” је књига од 500 страна чији је аутор Бернар Карлсон, професор на Универзитету Вирџинија и експерт за улогу технологије и иноваторства у америчкој историји.

Биографију Николе Тесле је, како је изнео пред око 200 људи који су дошли на промоцију, припремао скоро 15 година, користећи готово све расположиве изворе, а у два маха је грађу прикупљао и у Музеју Николе Тесле у Београду. Издавач је Принстон универзитет, једна од најпознатијих образовних установа света.

Нова биографија, према оценама критичара, „демистификује Теслу”, стављањем његове личности и дела у културни и технолошки контекст краја 19. и почетка 20. века. „Лако је славити Теслу и његову технолошку инвентивност упоређивати са оном Леонарда да Винчија”, рекао је др Карлсон, наглашавајући његов кључни допринос индустријској револуцији, али и упозоравајући на опасност да се на њега гледа као на неку врсту „Супермена”, што он није.

„Желео сам да поставим равнотежу између слављења и критиковања Тесле”, објаснио је свој приступ аутор.

После полусатног излагања и читања уводног дела књиге, повео се жив разговор о многим аспектима Теслине личности и његових изума, а догађај је завршен веома ефектно: приказом на великом платну музејског „Ворнер театра” популарног снимка са „Јутјуба“ у којем ликови два сарадника и ривала – Томас Едисон и Никола – полемишу као репери.

Појава ове књиге и низ промоција које су већ одржане, пре свега на америчким колеџима, потврдили су утисак који је последњих година овде очигледан: да се Тесла враћа међу Американце, пошто је неко време био неправедно „протеран из историје”.

Професор Карлсон је у својој књизи објаснио и овај феномен, приписујући га хладноратовском контексту и чињеници да се Тесла, са својим пореклом, православном вером и ексцентричношћу, поготово после 1904, није уклапао у мит о искључиво америчкој генијалности која је модернизовала свет.

Повратак Тесле данас потврђује и компанија „Тесла моторс” из Силицијумске долине, која је произвела први комерцијално успешан луксузни аутомобил искључиво на електрични погон (наравно, са Теслиним мотором), он је све популарнији у „поткултури” младог света, а крајем априла „Гик вајр”, сајт онлајн технолошке заједнице, организовао је конкурс за избор „највећег гика свих времена” („гик” је иначе сленг за човека који је апсолутно посвећен некој технологији), у којем је гласовима читалаца прво место освојио баш Никола Тесла, у конкуренцији Алберта Ајнштајна, Чарлса Дарвина и Александра Грејама Бела.

На „Јутјубу“ данас претрага имена Тесла” даје око 300.000 видео-записа, а прошле године је у великој онлајн акцији за веома кратко време сакупљенo око 1,4 милиона долара за откуп Ворденклифа, Теслине некадашње лабораторије на Лонг Ајленду.

На 70. годишњицу смрти, 7. јануара ове године, у Њујорку, у хотелу у којем је провео последње године свог живота, одржана је велика комеморативна конференција посвећена његовој оставштини.

Глоса: Крајем априла „Гик вајр”, сајт онлајн технолошке заједнице, организовао је конкурс за избор „највећег гика свих времена” („гик” је иначе сленг за човека који је апсолутно посвећен некој технологији), у којем је гласовима читалаца прво место освојио баш Никола Тесла, у конкуренцији Алберта Ајнштајна, Чарлса Дарвина и Александра Грејама Бела.