Промаја у Земљином магнетном плашту

Колико су опасна недавно опажена бројна оштећења Земљиног магнетног штита?

Магнетно поље које обујмљује нашу планету једина је брана смртоносном космичком зрачењу, погубном по опстанак људи, биљака и животиња. Кроз својеврсне пукотине дува сунчев ветар, непрегледна река високонаелектрисаних честица.

Скорашња осматрања и мерења, обављена с четири летелице Европске свемирске агенције које облећу на висини од 30.000 километара (ESA Double Star TC-1), обелоданила су на којим местима и колико дуго су потрајали прекиди у опструјавању заштитних магнетних силница. У извештају се наводи да су напрслине опажене на (дневној) страни окренутој Сунцу, али површина Земље није, на сву срећу, била изложена штетним зрацима. Упили су их високи слојеви ваздушног омотача (атмосфера).

Физичарским речником казано, то се назива магнетно преспајање струја из разних смерова, због чега се појављују подеротине у магнетном штиту.

Наелектрисане бујице

Дотична појава уобичајена је у целом космосу, иако услови њеног настајања остају недовољно разјашњени. У таквим случајевима, на пример, сунчев врели ветар, састављен претежно од протона и електрона, лако продре кроз нашу магнетосферу.

Сличне поремећаје у виду веће подеротине у Земљином невидљивом плашту уснимило је лане пет малих летелица под именом „Темис” (једна од шест кћери богиње Геје и бога Урана), што у слободном преводу значи „закон природе”, које је одаслала НАСА. Прошлог лета, наиме, измерено је да је космичка „последња одбрана” постала порознија пред налетом опаког зрачења.

Научници одавно знају да магнетско поље које обавија Земљу подсећа на кућу кроз коју дувају ветрови, пропуштајући понекад више, понекад мање. У обилнијим изливима житељи у најсевернијим крајевима опажају задивљујуће светлосне праменове, назване „северна светлост” или Aurora borealis, који нису нимало безазлени: изненада се прекину комуникационе везе и на тлу и у ваздуху.

Прошлогодишња посматрања показала су да, с времена на време, у „планетином велу” настану извесне пукотине кроз које бујице сунчевих наелектрисаних честица брзином од око 1,6 милиона километара на сат продру до горњих слојева атмосфере (ваздушни прекривач). Минулог лета начиниле су необично удубљење чија је дебљина достигла 6.400 километара, што је највеће улегнуће у магнетском штиту (магнетосфера) до сада.

Врхунац 2012. године

На сву срећу такве „честичне поплаве” кратко потрају, највише један сат. Веровало се да је нарушавање „космичке заштите” најјаче када су Земљино и Сунчево магнетно поље супротно усмерени. Научници са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, који су ове доказе обзнанили, открили су да се дотична појава јавља и у обрнутом случају. Чак су сунчеви ветрови који су продрли били 20 пута снажнији када су магнетна поља наше звезде и наше планете била поравната!

У претходним проучавањима сакупљене су мале количине узорака сунчевих честица у магнетном омотачу плаво-зелене планете, што је пет малих летелица увелико надмашило. Истраживачи су опонашањем на рачунару (симулација) уочили да се најчешће јављају две раздеротине на великим висинама – прва изнад северне, друга изнад јужне полулопте – и то само у току дана када је магнетни штит окренут Сунцу.

Уједно је одгонетнуто и како настаје цурење: отичући ка Земљи честице, у ствари, Сунчевим магнетским пољем заогрћу нашу планету. У својеврсном небеском преспајању наелектрисаних токова начине се раздеротине у Земљином магнетном плашту. Настала пукотина, иначе, четвороструко премашује ширину и седмоструко пречник планете.

Скорашњи подаци послужиће научницима да предвиде силину излива млазева честица са Сунца и утицај на електричну мрежу, цивилне и војне летове и сателитске везе. Имајући у виду да ће Земљино и Сунчево магнетно поље бити на врхунцу усклађености 2012. године, очекују се веома велики прилив наелектрисаних честица.