Наука
Руси стигли до језера испод Антарктика
Подглечерско водени басен Восток налази се скоро четири километра испод ледене масе
Група руских научника, с којима се прошле недеље изгубио сваки контакт, у понедељак је допрла до површине подглечерског језера на Антарктику, скоро четири километра дубоко испод леда.
„Наши научници су престали с бушењем на дубини од 3.768 метара и допрли до површине подглечерског језера Восток”, пренела је агенција РИА Новости речи неименованог извора блиског екипи на Антарктику.
Русима је било потребно више од 20 година да допру до досад нетакнутог језера. Радили су у суровим условима, а до успеха је дошло при крају антарктичког лета. После тога наступају толико ниске температуре да машинерија не би могла да се покрене, нити би могли да слећу и полећу авиони. У делу у ком се налази ова некада совјетска станица, 1.300 километара од географског Јужног пола, измерене су најниже температуре на земљи – минус 89 степени Целзијусових. Средња температура у ово доба године износи минус 44 степена.
Научна заједница са узбуђењем је дочекала вест о доласку до подглечерског (субглацијалног) језера, а званично саопштење о овом успеху тек се очекује.
Највеће подглечерско језеро на Антарктику вероватно ће допринети да се открију многе тајне живота. Ова водена маса, откривена тек средином деведесетих година прошлог века, треће је светско језеро по количини воде. Дубоко је око 1.600 метара и има површину од 14.000 квадрата.
Руски подухват је изазвао и спорења у научној заједници због коришћених хемикалија и начина бушења. Многи брину да нетакнуто језеро, које више од 20 милиона година није осетило дашак ветра и вероватно крије досад непознате облике живота, могу да загаде керозин, фреон и друге супстанце коришћене током бушења.
Велики број научника верује да је Восток не само последња граница на Земљи, већ и потенцијални златни рудник сазнања о могућим условима на Јупитеровом месецу Европи или Сатурновом Енцеладусу. Оба су покривена дебелим слојем леда испод којег је вода.
САД и Британија ће крајем године почети бушења до мањих језера на Антарктику. Научници верују да испод леденог покривача има око 200 језера.
Ова истраживања нису важна само са становишта астробиологије – трагања за животом изван Земље – већ и да се прати динамика климатских промена.
----------------------------------------------
Потрага за Хитлеровим остацима
Велики успех научника у станици Восток на Антарктику оживео је неке старе теорије о томе како су нацисти можда изградили тајну базу на том месту још почетком тридесетих година прошлог века као „неосвојиву тврђаву за фирера”.
Према архиви немачке морнарице, неколико месеци после предаје савезницима у априлу 1945. немачка подморница је стигла на Јужни пол. Посада је саградила ледену пећину и наводно ту похранила кутије с реликвијама Трећег рајха. Касније је, прича се, друга подморница допремила остатке Адолфа Хитлера и Еве Браун да буду клонирани.
Последњи коментари
Ruska bajka. Sta onako sacujete koliki je povrsinski napon na povrsini te podledne vode. Sa ledom koji je pritiska od gore. Neka ja samo 10 atmosfera, slatka voda bi tog momenta jurnula na gore barem 100 metara u vis. Ili, se mozda misli da je iznad tog jezera prostrana pecina, sva u kristalnim stalaktitima, visoka 50-100 metara. A pritisak vazduha k'o na povrsini gore. Ruska bajka o ledu Antarktika i njegovim tajnama.
Mnogo je impresivnija gluma Ser Lorensa Olivijea, a dresura 8 dobermana u tom filmu je zaista fascinatna. Narocito ona scena kada svi dobermani sede i pilje u onog na kanabetu (Ser L. O.), svih osam pasa podignute gornje usne, iskezenih zuba, poza u kojoj boberman u sledecem trenutku, na najmanji pokret coveka skace mu za grkljan. Direktno.
ps. Svojevremeno dok sam Odriku vodio u skolu, kada je posle dva puta po 45 minuta, bila organizovana posebna vezba za napad psa na komandu gazde, posle smo dva napada razjarene Odrike, rekao mi je insruktor iz policije (nadzire sve policijske vucjake u Vespremu): Gospodine, vasem psu je vec ugradjen taj nagon da napada, sad odma da prekinete sa ovom vezbom, jer Odriku nikada necete nauciti da stane, na komandu - FUJ, ili AJ (stani). Odrika je danas najpitomije pseto koje znam, jedino je malo besnja od 8 uvece, do ujutro oko 6 sati. Svakog novog postara pozdravlja sa istim odusevljenjem kao i onog stalnog, koji mora da bezi od njene ljubavi.
U prva pasusa sve je receno. Samo nije rekao taj "neimenovani izvor blizak ekipi na Antarktiku", da li su tela naucnika letela u vazduh na povrsini 10 metara, ili 50 metara u vis, i nasta su licili posle srecnog probijanja do tog tajnovitog jezera.
Jedno sici sa malom teledirigovanom podmornicom na istu dubinu, oko 4 klm, pobosti zastavicu na dno, sa mehanickom rukom, i posle toga proglasiti: Arktik pripada nama, i celom ruskom narodu.
A nesto sasvim izvan pameti, da neki ljudi, tacno i da se smenjuju svake godine, buse led na Juznom polu, 3.8 klm u dubinu, bez da se o tome ranije culo ili znalo. Dvadeset godina unazad.
Ameri mora da se sad smeju ovoj vesti agencije RIA Novosti, pijuci vruci caj na dubini od desetak metara ispod vazduha koji je sad oko -45 stepeni C¤.