Наука

Неуронауке

Учење је као слагање коцкица

Различите врсте и јединке испољавају ограничења у погледу тога шта могу научити. Све зависи од броја и разноврсности кортикалних модула (саставни делови мождане коре) који, као кругови у обрасцу налик на саће, облажу мозак. Зашто је пацов бољи од краве

Промене у мозгу

Саставни делови мождане коре неког створења – био то пас, мајмун или човек – могу помоћи, према најновијој претпоставци, да се одреди колико успешно учи и унапређује своје сазнајне (когнитивне) вештине. Кора је спољни слој мозга, који можете видети ако погледате слику целог органа.

Нова претпоставка, наиме, обзнањује да мали скупови нервних ћелија у кортексу, такозвани кортикални модули (саставни делови), одређују „когнитивну пластичност” или способност да се науче нови и побољшају стари начини размишљања.

„Поједина жива бића у учењу когнитивних вештина ограничавају разноврсност и број (кортикалних) модула које имају”, каже Едуардо Меркадо, психолог на Универзитету Бафало у Њујорку. „Замишљате ли да је то скуп лего коцкица, уколико их имате више, можете склопити разноврсније облике”.

Кортикални модуливеома су просторно различити, као кругови у обрасцу наликна саће облажу мозак.

И наслеђе и средина

Ранија истраживања су показала да, у суштини, што је већи кортекс већа ће бити интелектуална моћ организма. Према хипотези Едуарда Меркада, међутим, није обавезно важна величина негоразноврсност и збир кортикалних модула. Већа кора једноставнообезбеђује простор за мноштво разноврсних модула.

Дотична замисао могла би објаснити зашто се сматра да пацови имају већу когнитивну пластичност од крава, иако крава имају већи кортекс. Едуардо Меркадо предвиђа да ако бисмо веома подробно упоредили мозгове ових животиња, пацов би се одликовао већом разноврсношћу, а можда и већим бројем кортикалних модула.

Шта управља количином и разноврсношћу модула?

У најкраћем, утичу и наслеђе и средина.

„Од рођења имате генетске кôдове који, у основи, одређују укупан број модула који имате, то је нека врста грубих смерница”, објашњава он. Касније искуство и учење могу повећати или умањити разноврсност или број ових саставних делова. Промене у модулима, такође, могу објаснити зашто људи имају различите способности учења како старе.

А шта је с човеком?

Ако бисте погледали мозгове двоје људи не бисте обавезно могли знати који има веће интелектуалне способности. Чак иако се један одликује већом разноврсношћу искустава и даље можетеодредити хоће ли он (или она) достићи своје пуно испољење (потенцијал). Замислите некога ко би био веома способан математичар, али никада није учио математику: он би могао имати разноврсније модуле од некога ко је професионални математичар а има мање потенцијала, али целога живота вежба. Способност математичара и даље би била већа, иако је у почетку био обдарен мањом разноврсношћу модула.

Когнитивна пластичност није исто што и интелигенција. Једно се односи научење, а друго учинка. „Интелигенција је мера онога што можете учинити, а когнитивна пластичност мера вашег потенцијала”, наглашава Едуардо Меркадо.

Злоупотреба сазнавања

Поређење кортикалних модула у мозговима двоје људи било би, за сада, готово немогуће јер не постоји лак начин да се они виде. Научници проучавају модуле тако што сецирају мозак и посматрају појединачне ћелије или коришћењем можданих електрода.

Очигледно нова претпоставка пре је заснована на повезаности (корелацијама) негона непосредним доказима. Код свих врста без разлике поседовање већег броја и разноврсности модула у спрези је са повећаном интелектуалном способношћу. А код људи учење новихвештина доводи до промена у можданом колу, што може значити да се увећао збир кортикалних модула.

„Област кортекса која је укључена у ту вештину тежи да се увећава, а то показује да је укључено више модула”, закључује Едуардо Меркадо.

Мада су пређашња истраживања обелоданила да је величина коре у вези с интелигенцијом, Едуардо Меркадо међу првима наговештава да кортикални модули могу бити повезани с људском способношћу учења. Сазнање у вези с тим како утичу на когнитивну пластичност могло би помоћи предавачима у прекрајању својих предавања омогућујући студентима да достигну свој пуни потенцијал.

Али искрсавају опасности сличне онима које претеспортистима који користе стероиде да би унапредили снагу мишићних влакана; могуће је да ће једнога дана људи, можда, покушати и да злоупотребелекове да би побољшали когницију (сазнавање).

Стефан Вукашин
објављено: 17/10/2009