Научна предузимљивост је заснована на темељима поверења као што смо Кенет Сајн и ја у овом часопису наглашавали још пре 15 година, уколико ће наука да цвета и заузме своју одговарајућу улогу у прогресу човечанства: обавеза је свих нас у научној заједници да помогнемо да се створи научни амбијент који ће придржавајући се високих етичких стандарда и креативне продуктивности привући и задржати појединце од изузетног интелекта и карактера за једну од најважнијих делатности друштва.

Часописи као што је „Сајенс” имају посебно место за одржавање високих научних стандарда. Као утицајни вратар рецензиране (peerreviweed) литературе у друштвеним и природним наукама, оно што „Сајенс” реши да објави помаже да се научно дефинише изврсност у науци. А са невероватном учесталошћу којом медији преузимају наш избор као критеријум да широј јавности пренесу најновија научна достигнућа, то увећава нашу одговорност.

Стога су научни часописи „Сајенс” (Science), „Нејчер” (Nature) и PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences) заједно разматрали како да побољшају своје поступке и помогну да наука постане што продуктивнија, служећи истовремено и научницима и друштву у целини.

Почаствовано ауторство

На самом почетку усредсредили смо се на два критична предмета расправе у вези с ауторством. Прво, да обесхрабримо „почаствовано ауторство”: сложили смо се да пре него што неки рад прихватимо за штампање, сваки аутор ће морати да идентификује свој допринос датом истраживању. Политика часописа „Сајенс” спремна је да подржи захтеве за ауторство представљене у књизи „Бити научник” (треће издање), коју је објавила Америчка национална академија наука. Овај извештај потцртава значај интелектуалног доприноса ауторства и наглашава „да обезбеђивање лабораторијског простора за неки пројекат или неки узорак који је коришћен у том истраживању није довољан да би се дотични(а) уврстили у ауторе”.

Друго, „Сајенс” ће захтевати да водећи аутор рада за сваку лабораторију или групу истраживача потврди да су он или она лично прегледали оригиналне податке које је добила дата истраживачка јединица и да поткрепи да су подаци одабрани за објављивање у датим сликама и табелама тачно представљени. Тако ће, на пример, неки истраживач који припреми дигитално обрађену слику приказујући збирку електрофоретских гел сепарација морати, такође, да приложи све оригиналне гел податке одговарајућем водећем аутору који онда мора да потврди да је тако поступано када се рад врати ради ревизије.

На овај начин „Сајенс” жели да идентификује неколико водећих аутора који ће колективно да преузму одговорност за све податке представљене у сваком објављеном раду. Традиционално, захтевано је само да једна личност преузме ову одговорност. Међутим, претходни предуслови су постајали све нереалнији због чињенице да добар део објављених радова садржи доприносе група с врло различитом експертизом, те да половина свих радова објављених у „Сајенсу” 2009. године има ауторе из више од једне земље.

Менторско истраживање

Једно од питања које још није решено јесте шта научни часописи треба да ураде да охрабре здраву менторску праксу искусних научника. Многи универзитети сада захтевају да и млађи сарадници одаберу једног или више ментора између старијих чланова универзитета. Ови ментори ће, користећи мудрост и одговарајуће везе у деценијском искуству, помоћи млађим научницима у било ком виду, укључујући етичке стандарде.

Бити добар ментор је као бити добар родитељ. То укључује много слушања и помоћ у савлађивању проблема, а опет захтева узајамно поштовање и поверење. Треба ли у делу рада где се наводе захвалнице посебно навести свементоре који су значајно допринели датом истраживању? Да ли би онда једно посебно „менторско истраживање” на PubMed-у (или на некој другој компилацији на вебсајту) помогло да се и ментори награде?

Ефикасно менторство је критично за будући успех науке и, како научници остају активни и у познијим годинама, то онда постаје смисаони начин да се заврши њихова научна каријера. Научници било где треба више да учине да би ово унапређење науке стварно заживело.

(* Почасни председник Америчке националне академије наука, бивши председник Националног научног савета и од 2008. главни уредник „Сајенса” који је дозволио да се овај уводник из истоименог часописа објави у „Политици”). Превод Владимир Глишин. Поднаслов и међунаслови су редакцијски.

(Због учесталих подвала појединих аутора, главни уредници три поменута водећа мултидисциплинарна часописа у свету одлучили су да уведу додатну проверу веродостојности саопштених резултата да ли да се дотични научни рад уопште узме у разматрање за објављивање).