Земља се подмладила, ми смо остарили. Како се то догодило?

Својевремено су научници израчунали да је стара 4,567 милијарди година, претпостављајући да јој је у раним данима настанка Сунчеве породице требало више времена да се уобличи. Упоређујући хемијске изотопе (на истом месту, са истоветним бројем атома, а различитом масом) из планетиног плашта са онима из метеорита, истраживачи са Универзитета Кембриџ установили су мањак у крштеници од сто милиона година.

Али то није једина исправка, уколико има ко да је уважи у Земљино име.

И поступак обликовања – срастањем и згушњавањем честица прашине и гаса из првибитног котура – потрајао троструко дуже: чак 100, наместо 40 милиона година. Пишући недавно за угледни часопис „Нејчер џиосајенс”, један од учесника, Џон Раџ, објаснио је да је наша планета за кратко нарасла до 60 одсто садашње врличине, а да је то касније успорено. Све зависи од тога колико је времена протекло да се образује језгро, што је и даље једна од највећих непознаница.

Велику тешкоћу представља уобичајена претпоставка да се нагомилавање и очвршћавање космичке грађе (акреција) одиграло изразито споро, наглашава енглески научник, подсећајући да то није био једноставан и једноличан ток – заустављао се и изнова започињао. Уосталом, увећавање укључује низ судара с крупним комадима космичких отпадака, знаних као планетарни заметци.

После таквих удара Земља се знатно загревала, због чега се у унутра растапала стварајући житко метално језгро у самом средишту, прекривено плаштом. У завршном чину се, према преовлађујућем тумачењу, сударила с небеским телом великим као Марс, а од замашног одломка настао је касније Месец.

Мерећи износе хемијских изотопа из доба срастања и згушњавања, научнци су, у ствари, гледали су несвакидашњи геолошки часовник. Затим су их упоредили са узорцима из матеорита који су је погодило у новијој историји. Метеорити су својеврсне „временске капсуле”, у којима су сачуван и изотопи још из раздобља нагомилавања честица и гасова.

На основу разлике износима тунгстена с наше планете и из метеорита, израчунали су колико је трајало нагомилавање и очвршћавање. С тим подацима су урадили опонашање на рачунару (компјутерско моделирање) које је обелоданило да се Земљино уобличавање одужило стотину милиона година – две трећине своје величине стекла за 10 до 30 милиона година, а онда се поступак успорио и отегао још 70 милиона година.

А зашто смо ми старији?

Минулих дана палеонтолози су објавили да су се првобитни вишећелијски организми, из којих смо и ми постали, појавили 200 милиона година раније. Прадавни остаци који то поткрепљују пронађени су у Габону.

Први доказ да је будући живот на Земљи прекорачио „праг усложњавања” пре 2,1 милијарде година. Вратите ли се 300 милиона уназад, суочићете се с наглим гомилањем кисеоника у атмосфери.