Знамо да су наша браћа и сестре и рођаци личности – понекад врло незгодне. Научници су недавно пак открили да су овакве појединачне разлике распрострањене у животињском царству, досежући чак до паука, птица, мишева, лигњи, пацова и свиња.

Најновији математички модел помаже да се одгонетне како и зашто се такви животињски темпераменти развију у току времена. Поменути образац објашњава средишње питање и животињске и људске личности – зашто су неки појединци крући или меканији од других и зашто извесни мењању своје понашање као одговор на промене у својој околини, а други то не чине.

Одговор се, каже ФранцВајсинг са Универзхитета у Гронингену (Холандија), своди на трошак и корист. Група у којој постоје и крути и прилагодљиви типови личности чини оптималан систем, показује модел.

Проучавање животињских личности почиње да добија на тежини и уверљивости, истиче психолог Сем Гослинг са Универзитета у Тексасу (САД), који истражује овој области и није укључен у дотично изучавање. Када је почео овим да се бави, пре десетак година, све је изгледало другачије. Сећа се да су људи коришћење израза животињска личност сматрали антропоморфичним. Сада престижни научни часописи објављују чланке изричито на тему животињске личности.

Сналажљиве патке

„Мислим да то, заиста, одражава нови смисао уважавања, нуди разноразне прилике и омогућава проверавање питања која нисмо могли да ставимо на пробу без проучавања животиња”, закључује Сем Гослинг.

Сам Вајсинг, који сада ради у Институту Санта Фе, започео је са својим сарадницима разна опонашања која укључују и пријемчиве и непријемчиве животиње. За да нови модел показује да, на пример, када је најподесније да се животиње одазову на промену у вези са храном, а када није. Испоставља се да такмичарски настројене личности помажу у одржавању здраве равнотеже у чопору или јату.

Имате, рецимо, језерце за патке у које се сваког дана двоструко више хране распе дуж десне обале, остављајући леву са знатно мање. Патке убрзо науче да отпливају на десну страну да би јеле. Онда се једног дана, узмимо за пример, више се хране појави на левој обали, остављајући десну у несташици.

Огледи су показали да су једне патке све време проверавале леву опажајући и пливајући до хране на ту страну језерцета. Друге су се, међутим, држале своје навике и настављале да гледају своја посла сакупљајући то мало хране што је било на десној обали. Прве или пријемчиве имају користи од својег брзог окретања ка великој гомили хране, а друге или непријемчиве су могле угинути од глади или, у најмању руку, остати гладне.

Сличности с људима

Околности се мењају ако се превише птица запути на леву страну језерцета. Према истраживачком обрасцу, надметање на тој страни би знатно порасло остављајући неке од, наизглед, сналажјивијих с мало хране. У међувремену су непријемчиве имале користи од тога, иако остављене с мњим уделом хране, али с мало такмаца за њу.

У некима од ових дочаравања хитро одазивање би, такође, представљало расипање енергије. Ако се, рецимо, храна никад не пребаци на другу страну језерцета, пријемчиве патке би се измориле не постижући икакав успех. На крају, од равнотеже између птица које посматрају околину трагајући за променама и оних које се држе устаљеног користи би имало целокупно јато.

Научници су, исто тако, открили да животињске личности теже да истрајавају. То је због тога што се, како каже пословица, вежбањем постиже савршенство. Поједине које су пријемчиве стичу искуство, што их подстиче да наставе да се тако понашају убудуће.

„Животиње које су раније биле пријемчиве и сналажљиве имају благу предност у сакупљању и тумачењу знакова у окружењу”, наглашава Франц Вајсинг. „Ово је уверљива претпоставка, с обзиром на то да се учинак јединки у начелу побољшава са искуством које имају”.

Слични типови личности постоје и код људи. „Једни се понашају прилично устаљено и круто (рутински), а други су прилично прилагодљиви (флексибилни)”, закључује Франц Вајсинг. Први су веома традиционални и конзервативни идући увек утабаним путем прошлости, други су заинтересовани за промене и занима их околина коју непрестано истражују.

Иако дотично истраживање није непосредно изучавало људско понашање, Франц Вајсинг верује да постоји својеврсно преплитање између људи и животиња.