Својевремена појава хард-рока код млађих генерација заљубљеника у музику изазвала је искрени уздах и коментар – „То је то”. Не без разлога, јер хард-рок је у себи имао многе елементе којима је надградио помало већ „умирену” музику бендова из шездесетих, а која се у тим временима вртела по радио-таласима.

Хард-рок је донео нови визуелни доживљај: концертни подијуми на којима су наступале групе ове оријентације, испуњени правим тврђавама од појачала и моћном расветом, деловали су изузетно атрактивно.

Музичари су тако могли себи да дају одушка у пуном смислу те речи, и да покажу сопствено свирачко умеће, претварајући сваки концерт у праву забаву. И за њих, и за публику. Динамички опсег хард-рока био је изузетно широк и кретао се од дивље брзих композиција до изузетних балада са израженим елементима блуза. И управо су те баладе постале синоним „најдивљије” музике настале крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века.

Најугледнија имена хард звука свакако су британски бендови: „Дип парпл” и „Лед цепелин”, аустралијски AC/DC, амерички „Аеросмит”...

Управо су „Аеросмит” публици подарили једну од најмоћнијих хард-рок балада. Реч је о композицији „Лудим” („Crazy”), коју су написали певач Стивен Тајлер, гитариста Џо Пери и продуцент и композитор Дезмонд Чајлд.

Прича песме није непозната: говори о момку којег напушта девојка. Али „Аеросмит” су овај „растанак” одрадили мајсторски. Био је то последњи сингл (1994), скинут са изузетно успешног албума „Ухвати се” (Get a Grip), издатог 1993. Такође, пажњу публике привукао је спот који је направљен за песму, а у којем главну ролу има Стивенова кћерка, прелепа глумица Лив Тајлер.

„Аеросмит” је пратио ласкави надимак – „најбољи рокенрол бенд Америке”. Али звали су их и „лоши момци из Бостона”, иако нико од чланова групе није из тог града. У освајање планете кренули су 1973, али су, као и многи други бендови тог времена, кубурили са употребом наркотика и алкохола. То је узроковало и промене у људству. У једном тренутку кола су потпуно кренула низбрдо. Срећом, залагањем менаџера Тома Колинса, група се поново окупила 1984. и од тада њихов пут светским сценама постао је незаустављив.

До сада су продали око 140 милиона албума, од чега само у САД више од 65 милиона. То, као и мноштво хитова и награда „Греми”, ставило их је на врх пирамиде најпродаванијих америчких хард-рок бендова. Највеће признање добили су 2001. уласком у „Хол славних рокенрола”. Најпознатији музички часопис „Ролингстон” ставио их је на 57. место листе највећих извођача свих времена. Имају изузетно одану публику која их верно прати, практично, већ четири деценије.

Живети хард-рок тражи изузетну физичку кондицију, а то с годинама које је немогуће избрисати многе ствараоце овог звука тера на повлачење. Касније варијације на исту тему нису биле мање успешне, али њихови носиоци дефинитивно нису успели да помраче славу правих краљева попут наведених група.

----------------------------------------------

Лудим

Драга, знаш да си ме притерала уза зид,

Тиме што сви твоји прљави трикови изгледају – добро

Чини ми се да се више претварамо, него што водимо љубав,

А ти као да све време размишљаш о нечем другом, а не о мени

Девојко, слушај, мораћеш да промениш тај свој луди начин

Кажеш да одлазиш возом 730,

Да идеш у Холивуд

Девојко, толико дуго ми већ продајеш сличне форе

Изгледа као да је добро осећати се лоше

Таква љубав претвара човека у роба

Та врста љубави шаље мушкарца право у гроб

Лудим, лудим, девојко, ја лудим

Прво ме узбудиш, па се онда повлачиш

Да, тераш ме у лудило, лудило за тобом, бејби

Шта могу, драга, осећам се тужно...