„Уметност је вечно кретање илузија. Највиши циљ уметности јесте да инспирише. Шта бисте друго могли да урадите за неког до да га инспиришете!” Ове речи давно је изговорио Боб Дилан. Иако најпознатији као музичар и кантаутор, Дилан се током протекле четири деценије исказао и у другим видовима уметности. Немали број његових поштовалаца добро зна Дилана сликара, глумца, редитеља, писца…

Дилан, „главни јунак” око 500 књига, и сам је хваљен као први песник у рокенролу који је написао и неколико књига. Опробао се као писац фикције са књигом „Тарантула”, а његове импресионистичке мемоаре („Chronicles Vol. 1”) критика је дочекала са одушевљењем.

Ни филм му није био стран, иако је својевремено говорио да не воли себе да види на телевизијском екрану, и да је камера „застрашујућа, јер од људи прави духове”.

Међутим, нешто касније могућности филмске камере веома су га привукле. Његова музика коришћена је у више од 300 филмских и ТВ остварења. А 2001. године овенчан је Златним глобусом и Оскаром за најбољу песму – „Things Have Changed” из филма „Wonder Boys”.

Диланов филмски „деби” десио се 1965. године у Пенебејкеровом остварењу о његовој турнеји у Великој Британији „Don’t Look Back”. Охрабрио се, па је наредне године режирао документарац „Eat The Document” о турнеји са „Бендом” по Острву. Већ 1973. године играо је у филму Сема Пекинпоа „Pat Garrett and Bill The Kid”, за који је и писао музику и тада је настала нумера „Knockin’ On Heaven’s Door”. Појавио се и у сопственом остварењу „Renaldo and Clara”, импресионистичком погледу на његову турнеју „Rolling Thunder Revue” из 1975. Под псеудонимом Сергеј Петров написао је сценарио за филм „Masked and Anonymous” из 2003. у коме је и играо.

Пре пет година чувени редитељ Мартин Скорсезе, опчињен личношћу и делом америчког музичара, снимио је биографски филм „NoDirectionHome”.

Једно од остварења у којима Дилан није играо, а које је својеврсни омаж уметнику, јесте филм Тода Хејнса „I’m Not There”. Шест глумаца тумачило је Дилана из различитих фаза (Маркус Карл Френклин, Бен Вишо, Хит Леџер, Кристијан Бејл, Ричард Гир и Кејт Бланчет).

Многи су оспоравали Диланов глумачки таленат, нарочито после остварења „Hearts of Fire” или „Paradise Cove”. Са друге стране, хвалили су његову „глуму” у реклами за „кадилак”. Дилан је снимио неколико реклама, иако је својевремено говорио да их презире: „Нисам писао песме да би их користиле компаније које производе пиво, парфеме или аутомобиле”. Појавио се и у кампањи за веш Викторија’с сикрет, Епл и за Пепсијеву рекламу поводом Супер боула.

Дилан је одмалена волео да црта, а чак је неко време провео у одајама Карнеги хола где га је ликовној уметности наводно подучавао један руски професор. Цртањем је, како је једном рекао, изоштрио своје око. То му је обезбедило неку „врсту реда у свету без реда!”

И баш у малом немачком граду Чемниц свет је упознао Боба Дилана – сликара, и то захваљујући упорној Ингрид Мусингер, директорки Уметничке галерије. Она је 2006. године купила Диланов албум „Bringing it All Back Home” из 1965. и била је дирнута. Слушајући његову музику схватила је да неко ко користи „тако метафоричан и апстрактан језик сигурно и црта”. Није се изненадила када је у књизи „Drawn Blank”, објављеној 1994, видела 92 скице и цртежа које је чувени музичар направио нa турнеји између 1989. и 1992. Решила је да га натера да „заврши своје скице” и иако јој је требало много времена да ступи у контакт са њим, добила је позитиван одговор за само два дана.

„Био сам фасциниран тиме што је неко толико заинтересован за мој рад. Да није било таквог интересовања, не знам да ли бих икада поново погледао своје цртеже и помислио да нешто вреде”.

Требало му је осам месеци да заврши 322 рада. На првој изложби Диланових уметничких радова („The Drawn Blank Series”) у овом немачком градићу крајем 2007. године нашло се 140 слика – портрета, актова, пејзажа...

Последња изложба његових слика одржана је у Лондону и поставка је била отворена од 13. фебруара до 10. априла. Међу сликама у лондонској Халкион галерији нашле су се „Жена у пабу Ред лајон” и „Сунцокрети”. Слике су коштале од 95.000 до 450.000 фунти.

На питање да ли је Боб Дилан добар сликар одговор стручњака био је – „понекад је бриљантан”. Оно што му нико није оспорио јесте да се на његовим сликама види колико ужива стварајући их!

Јелена Копривица