Сваке године у Генту (Белгија) одржава се један од највећих европских џез фестивала. Поред Нортси џез концерата, бриселског јесењег маратона и фестивала у Монтреу, Гент је град у коме се окупљају највећи светски музичари. Овај догађај траје до 18. јула и на њему ће бити заступљени блуз, фјужн, авангардни пројекти… Гент је прошле године добио и посебно звање „Криатив сити оф мјузик”, које Унеско додељује градовима са изузетним музичким пројектима.

Довољно је поменути само нека имена музичара који су већ учествовали на гентском џез фестивалу да би се стекао утисак о његовој важности за љубитеље врхунског џеза. На овој дугачкој листи налазе се: Орнет Колман, Херби Хенкок, ББ Кинг, Џо Џексон, Џорџ Бенсон, Меријен Фејтфул, Џејми Колум…

Организатор је већ најавио да ће наставити са традицијом откривања нових талената и да ће посебно место оставити младим музичарима. Треба поменути да су на гентском подијуму прве кораке направили многи светски познати музичари.

Као и сваке године, фестивал се одвија у два дела: први, посвећен љубитељима класичније варијанте џеза, док ће акценат друге недеље бити фјужн џез. Звезде фестивала су  Нора Џоунс, Орнет Колман, „Фридом бенд”, чувени белгијски џезер Тутс Тилманс, Пет Матини, Жилберто Жил, Мариза, енглеска група „Меднес“, Џо Бонамаса, Стенли Кларк и многи други.

Међу концертима који привлаче највећу пажњу јесу „Фридом бенд” са Чиком Коријом на челу, једним од највећих светских џез пијаниста свих времена, саксофонистом Кенијем Гаретом, басистом Кристијаном Макбрајдом и бубњаром Ројем Хејнсом који, иако има 85 година, плени својом невероватном енергијом. Оригиналност овог бенда произлази из огромног искуства његових чланова, а поготово Чика Корије, који је свирао са најпознатијим џез музичарима, као што су: Мајлс Дејвис, Кит Џарет, Џон Маклохлин или Вини Колајута.

Публика показује велико интересовање за америчког гитаристу Пета Матинија, који наступа већ пуних тридесет година са својим оригиналним музичким експериментима, као и за Бразилца Жилберта Жила, који је постао познат током шездесетих година, јер је био присталица уметничког покрета „Тропикализам”, основаног као реакција на тоталитарни систем у Бразилу. У том периоду, он обогаћује своје композиције афричким и северноамеричким ритмовима, али је и под великим утицајем фанка и регеа, а нарочито Боба Марлија. Његова чувена песма „No woman, no cry” у португалској верзији, постиже огроман успех осамдесетих година 20. века.

Фестивал се завршава наступом Џоa Бонамасе, водећег рок-џез гитаристе, кога је часопис „Гитар плејер” прогласио за новог краља блуза!

Мина Аксентијевић