Измишљање прошлости

„Песма је прави и-мејл: емотивна пошта. Писање песама је заправо размена осећања”, рекао је својевремено Џими Веб. Треба му веровати. Он је уз Берта Бакарака, Боба Дилана и тандема Ленон–Макартни, највећи аутор популарних песама нашег доба. Списак нумера које је написао то доказује: „Wichita Lineman”, „The Highwayman”, „By the Time I get to Phoenix”, „Macarthur Park”. Као крунски доказ може да послужи „Galveston”, најпотреснија и најсуптилнија антиратна песма икад испевана.

Вебове песме су биле хитови за Френка Синатру, Глена Кембела, Дону Самер, састав „The 5th Dimension” и друге. На недавно изашлом албуму „Just Across the River” он је поново извео 13 својих песама. Главни сарадник био му је продуцент и аранжер Фред Молин. Сличан пројекат – албум „Ten Easy Pieces” – њих двојица су већ реализовали 1996. године. Овог пута метод је мало промењен. У већини песама Веб наступа у дуету са неким познатим певачима. Ту су Лусинда Вилијамс, Марк Нофлер, Били Џоел, Линда Ронштат и многи други.

Већину песама са албума „Just Across the River” чули смо у бољим извођењима. То је и главна слабост овог албума. Не зна се, наиме, зашто Џими Веб не остави своје песме на миру – да живе своје славне животе у складу са репутацијом коју имају. Нумера „The Highwayman” не може боље него онако како су је извели Кристоферсон, Кеш, Џенингс и Нелсон, Глен Кембел је дао дефинитивну верзију песме „Wichita Lineman” и тако даље.

Само две песме су заблистале јарком светлошћу на овом албуму. То су „Oklahoma Nights” и „P. F. Sloan”. Прву, која пева о носталгичном путовању у родни град, у аутомобилу марке „мустанг” и са флашом вина у руци, Веб је извео са Винсом Гилом. Наивност првих младалачких авантура и сусрет са сазнањем да време неумитно тече и односи са собом вољене људе, донели су чедно и надахнуто. Оригинално извођења Арла Гатрија остаје, међутим, и даље непревазиђено.

Нумера „P. F. Slоаn”, коју Веб овог пута изводи у дуету са Џексоном Брауном, круна је албума „Just Across the River” и његов raison d’etre. Главни јунак овог напева је П. Ф. Слоун. Он је, као Веб и Џексон, аутор песама. Његова нумера „Eve оf Destruction”, у извођењу Барија Мегвајера, једна је од најпознатијих протестних песама. Песма „P. F. Sloan” има ироничан карактер. Веб се спрда са овом врстом музичкогангажмана, такозваним духом шездесетих и Слоуновом судбином, односно заборавом који је врло брзо прекрио његов рад.

Тамо где је била иронија сад је, међутим, дошла аутоиронија. Испоставило се да се Вебова и Браунова судбина не разликује од Слоунове. И њихове песме слично пролазе. Заборављене су и демодиране. Чини се да је албум „Just Across the River” и снимљен из тих разлога – да се славна прошлост још једном измисли и на тај начин победи ефемерна природа музике у коју је уложен читав живот и аутентична уметничка амбиција.