Састав „The Coal Porters”, чији се нови албум „Durango (April 17 – April 30)” појавио пре неколико дана, предводи Сид Грифин. Он је необичан лик. На сцену је ступио средином осамдесетих година прошлог века као лидер бенда „The Long Ryders”. Њихов албум „Native Sons” из 1984. године најавио је велику обнову америчког рока. Деловали су у оквиру покрета „Пејзли андерграунд” („paisley underground”), заједно са групама „The Dream Syndicate”, „Green On Red”, „Rain Parade” и „Three O’Clock”. Експлозивном смешом психоделије, фолка и гаражног рока поново су запалили угасли пламен рокенрола.

Када се састав „The Long Ryders” распао, Грифин се окренуо новинарском и публицистичком послу. Пише за најпознатије светске рок магазине. Објавио је неколико књига. Чувена је његова биографија Грема Парсонса. Почетком јуна ове године очекује се нова књига „Shelter From The Storm”. Тема је легендарна Диланова турнеја позната под називом „The Rolling Thunder Revue”.

За Сида Грифина рок је изданак на стаблу популарне музике. Заједно са кантријем, фолком, блузом и другим традиционалним идиомима чини његову величанствену крошњу. Отуда није чудо што се са својим новим бендом „The Coal Porters” бави блуграсом („bluegrass”). То је врста кантри музике брзог темпа која се изводи на акустичним жичаним инструментима (бенџо, мандолина, гитара, виолина). Инструментална виртуозност и простор за слободне импровизације су важне карактеристике. Пионири ове музике су Бил Монро и Ралф Стенли, а Алисон Краус и Рики Скегз најпознатији протагонисти.

Сид Грифин према блуграс музици има исти однос као Џо Страмер према регеу. Доживљава је као израз аутентичности и самосвојности једне друштвене заједнице која је успела да се сакрије од негативних утицаја глобализације и комерцијализације. Свирајући блуграс „The Coal Porters” трагају за искреношћу и непосредношћу која је красила пионирске дане рок музике.

Репертоар албума „Durango (April 17 – April 30)” одликују брза, прецизна свирка, инструментална виртуозност и позитивне вибрације. Прави драгуљ представља обрада песме „Moonlight Midnight” Питера Роуена, великог блуграс мајстора. Његов певачки и гитаристички наступ у овој нумери је један од врхунаца албума. Други је свакако блуграс верзија рок химне Нила Јанга „Like A Hurricane”. Оригинални Грифинов напев „Permanent Twilight” је, ипак, централно место. Ради се о антиратној песми. Док је слушате помислите да је Фил Окс оживео и да опет покушава да песмом промени свет.

Продуцент албума „Durango (April 17 – April 30)” је Ед Стасијум који је тај посао обављао и на плочама Мика Џегера и састава „Ramones”. Створио је јасан и чист звук који одговара духу блуграс музике. На тај начин је овај пројект Сида Грифина заокружен. Добио је одлике релевантног и занимљивог дела.

Жикица Симић