Како зарадити новац од музике? Ово питање, колико год некима невероватно звучало, протеклих година је „омча око врата” највећим дискографским компанијама на свету. Управо овим питањем бавили су се челници издавачких кућа на недавно завршеном „Мидему”.

Подсетимо, „Мидем” је највећи сајам музичке индустрије који се од 1967. одржава сваке године у Кану. Током четири дана (од 18. до 21. јануара) музичари, бизнисмени, новинари, менаџери из различитих земаља расправљају о музичким трендовима, новим уметницима, музичким производима, стању у индустрији забаве…

Готово 95 одсто дигиталне музике данас се набавља преко илегалних извора. Милиони људи широм света, захваљујући фајл-шерингу, „братски” деле музику, а њени аутори од тога не добијају ни пребијене паре.

RIAA (Recording Industry Association of America), која заступа америчке издавачке куће, била је најагресивнија у борби против фајл-шеринга. Но, недавно је саопштилада више неће тужити оне који незаконито деле музичке садржаје.

Са пиратеријом су до сада покушавали да се изборе путем контроле приступа информацијама (Digital Rights Management), али неуспешно.

Ако фајл-шеринг не може да се заустави, а продаја музике константно опада, велика је дилема како доћи до зараде.

Хауви Сингер из куће „Ворнер мјузик” рекао је у Кану да његова компанија жели да види компензацију за свој рад.

„У овом послу није питање како нешто направити, већ како бити плаћен за свој производ.”

Марк Енг из „Сонија” мишљења је да је данас најуноснија валута – дигитална музика.

„Толико је данас веб-дестинација које се баве музиком, попут ’Мајспејса’ или ’Јјутјуба’. Али, проблем је у томе што од тога нема новца.”

Неко би рекао да „ако не можеш да победиш, придружи им се”. Ако размена фајлова не може да се укине, онда треба пронаћи начин да се то некако плати.

Фергал Шарки, један од челника британске музичке индустрије, сматра да би 80 одсто оних који размењују фајлове преко мреже било спремно да плати легалан сервис за размену садржаја.

„Ова 2009. треба да буде година када ће музичка индустрија научити да престане да брине и заволи `бомбу`. Заједнички циљ јесте да уочимо истински потенцијал дигиталне музике и дамо фановима оно што хоће, али на легалан начин.”

Џеф Тејлор, извршни директор „British Phonographic Industry” (BPI), која заступа све дискографске куће у Великој Британији, открио је да су издавачи у преговорима са великим бројем великих интернет провајдера о лиценцним уговорима.

„Дубоко верујем да је ту будућност, а друга решења, попут рекламирања, нису тако револуционарна.”

Међутим, велики број људи планира да рекламирање учини софистициранијим, и то тако што ће користити технологију која би помогла појединцу да одлучи шта заправо хоће.

Челник новог MySpace музичког сервиса за даунлоуд Кортни Холт истакао је да, поред тога што ће служити као музичка продавница, сајт ће продавати и рингтон мелодије, карте за концерте и робу за фанове. Најавио је и да ће организовати музичке догађаје и ексклузивне концерте који би могли да буду спонзорисани и „упаковани” у форму која ће бити атрактивна љубитељима музике.

Не желећи да чекају, неки музичари су узели ствар у своје руке. Сами долазе до нових идеја како да зараде новац.

Рок састав „Marillion” омогућио је својим обожаваоцима да директно размењују музику са њиховог последњег албума преко мреже, и то бесплатно, али ако претходно легално даунлоудују софтвер. Заузврат добијају и мајице бенда или карте за концерте.

Неки музичари нуде фановима да, уколико плате годишњу накнаду, могу бесплатно да скину необјављене нумере, или оне снимљене на концертима. Примера ради, амерички кантри певач Џош Раус преко свог официјелног сајта наплаћује годишње 30 долара, а за протеклих девет месеци послао је фановима више од 100 необјављених песама у МП-3 формату.

Још један популарни музичар увидео је могућности Интернета. Каније Вест зарађује новац путем свог блога, а његов официјелни веб-сајт остварује профит захваљујући рекламама и спонзорима.

„Хајде да се суочимо са тим. Ми смо у кризи из које се не види излаз. Последњих десет година ствари се константно погоршавају”, рекао је Питер Џенер, бивши менаџер „Пинк флојда” и Марка Болана, и додао:

„Реалност је да људи даунлоудују за џабе. Не можемо да се такмичимо са нечим што је бесплатно”, песимистично је закључио Џенер. Правог закључка после конференције у Кану и нема, осим да нико не зна каква будућност очекује музичку индустрију.

Јелена Копривица

--------------------------------------------------------

Дигитални свет

Продаја дигиталних музичких садржаја остварила је раст од 25 одсто прошле године, стоји у годишњем извештају Међународног удружења фонографске индустрије (IFPI). У 2008. години на тај начин остварена је добит од 3,7 милијарди долара.

Дигитални музички садржаји годинама бележе раст продаје, међутим то је занемарљиво у односу на илегално преузимање музичких фајлова са Интернета. Дигитални формати данас чине 20 одсто од укупне продаје музичких садржаја у свету, додаје се у извештају.