Танго је, као и Борхесово писање, трансценденталан јер показује да локално може бити универзално и да се таква музика и такво писање са успехом обраћају и онима који нису Аргентинци, каже за „Политику” Алехандро Драго, аргентински композитор и виолиниста, који је недавно одржао концерт у Културном центру Београда.

Овај музичар, чију виртуозност критика пореди са виртуозношћу Јаше Хајфеца, на наступу пред београдском публиком изводио је и дела композитора танга Астора  Пјацоле чији је основни циљ био да уздигне танго, као музику Буенос Ајреса, до концертног ступња.

– У песми „Враћам се на југ“ Пјацола преузима један од кључних елемената танга, „враћање свом крају”, старој мајци, вереници, друштву из младости, и тиме је створена прахимна човека који чезне за повратком рају из којег је искључен. Аргентинац чезне за Аргентином када је негде у свету, објашњава Драго коме је ова тема и лично блиска јер годинама живи у Северној Дакоти, САД.

Драго је заволео ову музику у детињству када је његова мајка Вилма Мартинес била професионална плесачица танга. Пјацола, као велики музичар, у то време се вратио у Буенос Ајрес из Париза доносећи европски утицај. Почео је да спаја музику своје земље са класиком и џезом. „Враћам се на југ“ Пјацола је написао за мајку нашег саговорника. Ово дело стреми ка томе да аргентински плес споји са европским музичким правцима а Аргентину са Европљанима.

– Дуга је прича о везама између танга и класичне музике, јер танго је и поглед на свет своје културе, као што је то случај и са музиком Шумана или Равела.

Осим чежње за домовином, танго је и плес љубави, лудила, као и луде љубави према Буенос Ајресу.

– Лудило се појављује код Пјацоле од када је започео сарадњу са великим аргентинским песником Орасиом Ферером, који важи за „откаченог”, непоновљивог аргентинског песника.

И иначе, танго је музика Буенос Ајреса, а он се лудо воли. Зато су чак три композиције које је Драго извео на београдском концерту биле посвећене теми лудила. 

 ---------------------------------------------

Везе са Балканом

То наизглед једноставно питање да ли имам везе са овим делом света у ствари је невероватно сложено. Да ипак сажмем: према аргентинским миграционим регистрима, преци су стигли из Италије, али када сам од италијанских власти затражио њихове изводе, испоставило се да их нема. Један мој стриц је истраживао случај, и две године пре смрти ми је рекао да потичемо из крајева од којих ће касније настати Југославија. Нажалост, није стигао да ми исприча шта је још открио, али не губим наду да ћу једном знати и више.

----------------------------------------------

Више пута награђиван

Алехандро Драго је свирао у најугледнијим музичким храмовима света, а на његовом сајту, поред таквих места као што су Московски конзерваторијум, Филхармонија Санкт Петербурга, Театро Колон у Буенос Ајресу или Кенедијев центар у Вашингтону, наводи се и Коларчева задужбина. Добитник је низа домаћих и међународних награда. Докторирао је на особеностима Пјацолиног дела. Са супругом и сином Мирком већ неко време живи и ради у Северној Дакоти, САД.