Многи су се изненадили када је прошле године некадашњи оснивач, аутор и фронтмен култног београдског састава „Идоли” Влада Дивљан решио да одржи концерт за 8. март, Дан жена. Дивљан, који се од распада „Идола” опробао у различитим жанровима, пре свега примењене музике, поново ће свирати Београђанкама 8. марта, у Дому синдиката.

Прошле године пред концерт за Дан жена рекао је да жели да се нашали, а данас каже да се шала полако претвара у традицију:

– Концерт снимамо, да бисмо објавили ДВД, тако да ће сигурно остати забележен. Идеја за осмомартовске концерте је дошла од продукцијске куће „Лонгплеј”, али не могу рећи да се и ја нисам тога раније сетио. То се, донекле, и намеће јер сам написао пуно љубавних песама у животу. Идеја ми се допала нарочито у овом времену, када је 8. март постао ретропразник и попримио неке нове конотације.

Сећам се традиционалних концерата Драгана Стојнића за Дан жена у Дому синдиката. Мени су они били врло симпатични, мада су његови концерти били далеко романтичнији него што ће бити мој.

Волите да свирате Београђанкама…

Волим, али многи су ми замерили што је то само концерт за Београђанке, а не и за Нишлијке, Врањанке, Новосађанке… Све жене су добродошле, као и њихове „ружније половине”.

Шта је са новим албумом „Есперанто”?

Стално радим музику за неке филмове, документарце, што ми односи много времена. Управо сам завршио музику за филм „Дуго путовање кроз историју”, где хрватски писац Миљенко Јерговић и српски Марко Видојковић путују стазама братства и јединства, срећу разне људе, присећају се свега. Спремам се и да радим музику за још четири остварења.

Отац сам два мала сина и желим што више да учествујем у њиховом одрастању, а и проблем је у томе што ми је бенд „Невладина организација” стациониран у Београду, а ја у Бечу. У наредним месецима бићу ангажован на два музичка пројекта – једном у Бечу, а другом у Пољској. Али, нема ми друге, мораћу да загрејем столицу и завршим албум до краја године.

Десетак година живели сте у Аустралији, а од 1999. године са породицом сте у Бечу. Шта је то што аустријска престоница има, а Београд или Аустралија немају?

Навикао сам се на живот на Западу, који је много организованији. Беч је пријатан град за живот, са чистим ваздухом, добром водом… а и само је 600 километара од Београда! Да ми је неко говорио пре 15 година да ће ми деца говорити немачки у школи, не бих поверовао, али, ето, десило се. Живим недалеко од центра, а на само четрдесетак минута вожње су виногради, где се прави одлично вино. Тамо се осећам као код куће, али човек више не може да оговара на улици, пошто сви све разумеју.

Јелена Копривица

-----------------------------------------------------------

Први сингл у бункеру због Титове смрти

Навршавају се три деценије од настанка „Идола”. Како данас гледате на то време?

Наша прва сингл плоча „Помоћ, помоћ/Ретко те виђам са девојкама” изашла је 1980. године. Сећам се да је била спремна за објављивање око 1. маја, међутим, 4. маја је умро Тито, па је више од два месеца била у бункеру, док нисмо прежалили смрт маршала. Не размишљам много о том времену, али стално сви пишу о томе. Очигледно је то било неко срећније време, мало кондензовано. За мене је изненађујуће да се многи изнова враћају песмама „Идола”.