Мемфис је родно место рокенрола. Неки га зову и „градом лоших и сломљених снова”. Из ових премиса може се извући занимљив закључак о односу споменуте музике и оног што се налази иза лица њених љубитеља. „The Disco Outlaw”, нови албум мемфиског састава „Jack-O & The Tennessee Tearjerkers”, у складу је са таквим размишљањем.

Екипу окупљену око овог издања београдска публика је имала прилике да види и чује у септембру 2007. године на фантастичном концерту одржаном у Малом клубу СКЦ-а. Још увек се прича о тој свирци.

Џек-О је Џек Јарбер, познатији као Џек Обливијан. Реч је о легендарном лику из Мемфиса. Наступао је у саставима „Compulsive Gamblers”, „Oblivians” и „Cool Jerks”, култним поставама са гаражне сцене тог града. Свирали су „атонални блуз, прљави рок и рокабили треш”.

Албум „The Disco Outlaw” је трећи који је Џек-О снимио са пратећим бендом „The Tennessee Tearjerkers”. Став Тава Фалка да је „гаражни рок ’артистичка форма’ којој се може приступити једноставним узимањем инструмента у руке” у основи је свих збивања на овом албуму. Између музике коју испоручује Џек-О и слушалаца нема посредника. Звук је појео машине. Оно што је снимљено у Мемфису претвара се у живу свирку у соби сваког појединачног „слушача”.

Дречави гаражни мејкап не сакрива жанровску разноврсност. Музичка вртешка се врти од жестоке, распомамљене, аутобиографске уводне нумере „Ditch Road”, преко неорокабили драгуља „Switchblade Comb” и кантри ламента „Homesick Gypsy”, до халуцинантног, мочварног блуза „Blood Bank Blues”, који би могао да се нађе и на репертоару Ника Кејва.

Фуриозне рокерске нумере „Against The Wall” и „Stop Stalling” руше, као топовска ђулад, све баријере, а инструментал „Scratchy” Трејвиса Вемека, једина обрада на плочи, повезује ствар са рокерским наслеђем. Песме „Sweet Thang” и спрингстиновска „Crook For Your Look” отварају нове перспективе за Џека-О и његов бенд.

Тако стоје ствари што се репертоара тиче. Музицирање је муљаво, блатњаво, масно. Ваља и љуља као Мисисипи. Ту и тамо се учини да миришу бензин и моторно уље, причињавају се и варнице од електричног пражњења. „Не треба скривати ко су вам узори”, гласи једно од основних правила гаражног рока. У музици састава „Jack-O & The Tennessee Tearjerkers” чују се и „The Rolling Stones” и „The Yardbirds”, баш као и Боб Дилан и Ден Пен, односно Брус Спрингстин и Том Пети. 

У Мемфис се, у музичком смислу, може стићи бљештавим авенијама које носе имена Елвиса Прислија и Отиса Рединга, може и брзим путевима које су трасирали Алекс Чилтон и Џим Дикинсон. Џек-О, његов бенд и њихови гаражни истомишљеници указују на последње скретање које, кроз гараже, сокаке и мрачне јазбине води ка центру родног града рокенрола.