Вјен – „Ако будемо претресали целу биографију, никад нећемо стићи до актуелних тема”, дрско је одбрусила Есперанса Сполдинг (25) модератору конференције за новинаре на фестивалу Jazz a Vienne (Вјен, Француска). Била је у праву: само у последњих годину дана, најмлађа звезда данашњег џеза попунила је дневник искуствима каква многи не доживе током целе каријере. Највећи џез таленат 2009. године по мишљењу Асоцијације џез новинара и другопласирана 2010. (иза кларинетисткиње Анат Коен) у истој категорији по критичарима магазина „Down Beat”; миљеница Барака Обаме, по чијем је специјалном позиву наступала на церемонији доделе Нобелове награде у Ослу и два пута у Белој кући; 70 недеља на Билбордовој топ-листи џез албума; низ признања за рад у саставу „Us Five” и албум „Фолк арт” (са Џоом Лованом); неколико светских турнеја (актуелна ће трајати шест недеља); два студијска албума у најави… Сваки нови дан доноси још узбудљивија искушења пред младу басисткињу и певачицу, која радосно прилази најтежим изазовима.

„Нови албум ‘Chamber Music Society’ излази у августу”, објављује Есперанса. „Не знам да ли да га бројим као други или трећи. Албум ‘Junjo’ (2006) био је замишљен да забележи музику трија са којим сам радила у Бостону – да бисмо имали са чим да уговарамо концерте. Постао је ‘мој’ тек кад сам потписала први уговор и, искрено, не преноси на прави начин моја музичка стремљења. Следећи албум сам назвала ‘Esperanza’, јер представља мене у потпуности. На њему је спектар различитих звукова, стилова, текстура, идеја које су ми се мотале по глави – од музике до сећања на фантастичне шпагете које прави моја бака са Сицилије. Идеја је била да пружим помало укуса свега оног што чини мој музички идентитет, поручујући публици: ако вам се свиђа оно што сам ја у својој целокупности, обратите пажњу и на посебне авеније које ћу у будућности истраживати.”

Назив новог албума сугерише карактер прве авеније којом ће кренути: „Тачно. То је авенија мог композиторског рада, музицирања и карактера, која произилази из периода проведеног у водама класике, звукова којима сам се тада хранила. Са једне стране је гудачки трио, са друге џез квартет, а ја сам у средини, повезујући два света.” 

Специјални гост је славни бразилски музичар Милтон Насименто: „Пред прошлогодишњи пут у Бразил послала сам му прави фановски мејл, у фазону ‘волим те, хвала ти на свему’”, сећа се Есперанса. „И, одговорио ми је – испоставило се да је већ раније чуо моју композицију ‘Ponta De Areia’! А затим се појавио на нашем концерту и позвао нас у свој дом, где смо уживали у музици, помало свируцкали, уживали у вину и мексичкој храни. И када смо сели на кауч, предложио је да урадимо неки заједнички пројекат.”

Већ за пролеће Сполдингова најављује поход другом авенијом, где би истраживала везе фанкија, хипхопа и рока са џезом, уз турнеју са већим бендом којом би промовисала пројекат „Radio Music Society”. Да ли ће у њега можда прсте умешати Принс, коме је 27. јуна у Лос Анђелесу, приликом доделе БЕТ награде за животно дело, отпевала „If I Was Your Girlfriend” и пољубила га на крају? „Ја ћу бити јако срећна чак и ако наша веза остане само иза сцене. Познајемо се извесно време и више пута смо свирали заједно, у његовој кући, студију или на џем сешнима. Два пута смо снимали – не за плочу, већ… он би само у једном тренутку укључио снимач. То је веома узбудљива музика, али је далеко од оног што обоје радимо. Невероватне, спонтане композиције. Није џези, можда је фанки, тешко је то описати… Много ми значи познанство са њим. Шаљем му ствари на којима радим, а он их пажљиво преслуша и даје ми своје мишљење. Ох, замислите ово: пре две недеље ме је позвао да му се придружим на летњој турнеји. Морала сам да га одбијем, јер, ево – радим своју ствар…”

Војислав Пантић