Амерички кантаутор Џејмс Тејлор као да је сјединио све оно лоше на шта човек себе може да осуди, и то „зачинио” невероватном количином талента – песничког и музичарског. Током каријере, коју је почео средином шездесетих и која траје и данас, прошао је пут од нестрпљивог и амбициозног младог музичара, преко депресивног овисника о дрогама, до уметника светског реномеа.

Рођен је 1948. у граду Леноксу, у држави Масачусетс. У музичке воде је упловио 1966. и током година постао култна личност америчке фолк, кантри и рок сцене. Ипак, прве године лутања са гитаром више су биле кошмар него уметничко исказивање. Сву тежину тог периода најбоље је описао лично музичар причајући о својим искуствима са наркотицима док је боравио у Њујорку. „Учио сам много о музици, али још више о дрогама. Једноставно сам се упецао у све то. ’Узлетети’ у Вилиџу било је једнако лако као и напити се.”

Дешавало му се да се, једноставно, онесвести у неком парку и препусти недобронамерним пролазницима. Срећом, схватио је сопствену несрећу и одлучио се за одлазак у санаторијум. У његовом случају, главни лек било је – компоновање.

Прави успех стигао је са песмом „Ватра и киша” (Fire and Rain). Ова композиција је написана 1968, али не одмах у целини, већ из делова. Започета је у Лондону, у време када је Тејлор покушавао да привуче пажњу издавачке куће „Епл рекордс” коју су основали легендарни „Битлси”. Настављена је у једном рехабилитационом центру у Њујорку, где је аутор „сакупљао снагу” за даљи рад. Коначан облик добила је нешто касније у сличној установи, али у Масачусетсу.

Како је објаснио у једном интервјуу, стих посвећен Сузани односи се на другарицу из детињства која је извршила самоубиство док је он снимао свој први албум. Други говори о проблемима са дрогом у које је упао – „ватра” се односи на шок-терапију кроз коју је пролазио током лечења, а „киша” на туширање хладном водом након терапије. Помињање Исуса и „болног тела” има за циљ да објасни сву тежину положаја у којем се затекао. Речи: „летећи објекти у комадићима на тлу” инициране су депресијом у коју је упао након професионалног неуспеха његове групе „Летеће машине”. „Све се врти око борбе против зависности од дроге”, казао је.

Захваљујући изузетној атмосфери коју носи, ова песма је постала образац за кантауторски израз који ће тек у наредним годинама показати своје праве вредности. Управо стога радо су је користили они који су желели да свом репертоару додају мало истинског артизма. Изводили су је сви: од заклетих џезера, па преко кантри певача, до поп звезда. Између осталог, увршћена је и у листу 500 најбољих песама угледног америчког часописа „Ролингстон”.

----------------------------------------------------------------------

Ватраикиша

Колико јуче рекли су ми да си отишла

Сузана, оно што су за тебе смислили је – крај

Ходао сам јутрос и написао ову песму

Али не могу да се сетим коме да је пошаљем

Видео сам ватру, видео сам кишу

Видео сунчане дане за које сам мислио да никада неће нестати

Доживео сам усамљеност, када нисам могао да нађем пријатеља

Али увек сам веровао да ћу тебе поново видети

Погледај на мене, Исусе

Помози ми да опстанем

Требало је да ме видиш другим данима

Моје тело је болно и време ми измиче

Нећу издржати до следећег дана.

Видео сам ватру, видео сам кишу...