Ритам

Шаљемо поруке, а не скидамо килограме

Увек је танка граница између жеље да пренесеш поруку и испразног политичког паролаштва, кажу чланови бенда „Хладно пиво”

Свет је под јармом енглеске поп културе, и то представља проблем, сматрају чланови бенда „Хладно пиво”

Није куртоазија када кажемо да је наш прошли концерт у Хали спортова један од оних који се памте. Било нам је толико добро да смо желели да поновимо то искуство, а и спортски смо типови, кроз смех започињу разговор за наш лист Миле Кекин, певач, и Зоки Субошић, гитариста загребачке групе „Хладно пиво”, која се после тријумфалног концерта у Хали спортова 2008. враћа на исто место. Иако је било планирано да вечерас одрже концерт (уз подршку „Јелен пива”) у оквиру турнеје на којој представљају албум „Свијет гламура”, због великог интересовања додат је још један концерт за сутра.

Један од најпопуларнијих бендова на простору бивше СФРЈ иза себе има осам албума, а иако концерте не схватају као борилачку вештину, где је потребно пребацити неку границу у посећености, почетком октобра нашли су се први пут у велелепном простору Загребачке арене, а Кекин у шали каже да је то било доказивање силе:

– То је потез који смо морали да направимо да бисмо себи, али и публици показали колико смо велики! Шалу на страну, али није лако за бенд да одсвира десетак нових песама, а да концерт као целина не пати. Знамо да ће публика ако свирамо неке добро познате песме подивљати, али нас као извођаче увек највише занима реакција на нове. Тако да и у Београду не треба очекивати само параду хитова, јер бисмо хтели и неке поруке да добацимо људима.

За „Свијет гламура” кажу да је пресек друштвеног стања у Хрватској. Признају да им чак приговарају да су, за разлику од ранијих плоча, на овом албуму мало политички ангажовани.

– Увек је танка граница између жеље да пренесеш поруку и испразног политичког паролаштва, али ми покушавамо да оставимо људима довољно простора да сами промишљају. Тако смо саставили и сет-листу, да се не сведе све на рокенрол концерт где се два и по сата само скаче, него да људи мало стану, размисле и оду кући, не нужно са мање килограма, већ с мало више порука.

За 23 године, колико бенд постоји, пролазили су кроз разна искушења. Имали су и засићења, паузе, али никад, признају, нису имали осећај да треба да се растану. Објашњавају да док год стварају албуме који изазивају реакције, па макар и негативне, имају жеље за даљи рад. Већ у јануару имају два концерта у Француској

----------------------------------------------

Одувек југоносталгичари

Први концерт у каријери одржали су у Титовом родном месту, Кумровцу 1988. Кекин се шали да су они били југоносталгичари док је још постојала СФРЈ:

– Случајно се то потрефило, јер смо били на логоровању и надметању извиђача. Нисмо имали појма да свирамо, али, опет, било је то прелепо искуство. Свирали смо „Чорбу”, „Пушење” и „Психомодо поп”, бендове који су се у то време слушали, чак се десила и туча, али, ипак, било је „прво па успешно”.

Ј. Копривица
објављено: 02.12.2011.

Последњи коментари

Mile M | 06/12/2011 10:57

Kuul momci!