Секси плес за лепе даме

Њихова музика дочарава душу Буенос Ајреса, али и ђаволску страну Париза. Зову их творцима електронског танга, а они скромно кажу да су танго увели у 21. век. У питању је, наравно, мултинационални састав „Готан проџект”. Овај трио, који је настао 1999. године у Паризу, а који чине Француз Филип Коен Солал, Аргентинац Едуардо Макароф и Кристоф Милер из Швајцарске, до сада је објавио четири студијска албума и захваљујући њима танго се нашао на светским топ-листама.

После четири године, они поново долазе у Србију и наступиће 17. новембра у Београдској арени. Француз Филип Коен Солал се у разговору за „Политику” са радошћу сећа сјајне београдске публике, а од новог наступа овдашњи обожаваоци могу да очекују, како каже, потпуно другачији шоу:

– Свираћемо песме са новог албума „Танго 3.0.”, као и неке старије ствари, које публика, претпостављам, добро зна и воли. Шоу „Готан проџекта” је незамислив без видео пројекција, којима покушавамо да ухватимо суштину танга, сензуалност и еротику ове музике. Надам се да се публика на нашим концертима осећа помало хипнотисано, да ужива на путовању од Париза до Буенос Ајреса, од прошлости ка садашњем тренутку и будућности.

Колико је нови албум унео промена у ваш музички израз?

Сви који воле „Готан проџект” препознаће наш звук. „Готан” је танго, и то ће увек бити наша звезда водиља. Оно што је наш циљ са сваким албумом јесте то да танго доведемо на неке нове, неистражене територије. Са овим албумом танго се сусреће и са америчким музичким наслеђем, попут блуза, блуграса, американе...

Пре „Готана” били сте у дуету „Момци из Бразила”. Фасцинирани сте јужноамеричким ритмовима?

Да. Када сам био мали, моји родитељи су доста слушали бразилску музику, и одрастао сам уз босанову и самбу. Слушали су и музику из Аргентине или Чилеа… Ваљда отуда фасцинација и тангом. Знате, има нечег посебног у тангу, ова музика изазива неко специјално расположење… Танго је сваком у крви, то је музика света. Свуда га можете чути – не само у Аргентини, већ и у Француској, Турској, Србији… Аргентински танго је врло сензуалан, секси и прави је микс меланхолије и енергије. Ја сам „навучен” на танго.

Како су се један Француз, Аргентинац и Швајцарац спојили?

Едуардо је, попут многих аргентинских музичара, дошао у Француску да ради, јер се Париз сматра другим домом танга после Буенос Ајреса. Такође, овај град свакоме омогућава да експериментише без бремена традиције. Чак је и Астор Пјацола у Паризу стварао свој нови танго. А Кристоф је дошао у Париз након музичких излета у Лондону и Барселони. Зато је било неминовно да будемо везани за Париз. Али свако од нас је унео свој културни идентитет у музику „Готана”: Кристоф утицај „Крафтверка”, Едуардо је најзаслужнији за танго, а ја, као Француз, одувек сам волео романтичне мелодије, али и електронику.

Како у Аргентини, постојбини танга, реагују на вашу музику?

Фантастично. Сећам се да 2007. године, када смо били тамо, људи су знали нашу нову музику, иако албум још увек није био објављен. Оно што је мој први утисак у Аргентини јесте да је она веома европска. Чудно ми је било и то што су сви људи око мене бели, а ја сам мислио да тамо углавном живе црнци. Помислио сам тада – зашто сам преваљивао оволики пут да бих био у „Европи”? Али, када проведете више времена тамо, схватите да сте у Јужној Америци.

А да ли је Буенос Ајрес Париз Латинске Америке?

Буенос Ајрес је копија Париза, нарочито у архитектури. Али, ако говоримо о ритму града, он је потпуно другачији. Тако нешто не постоји нигде другде. Најбоља дефиниција коју сам чуо, а коју потврђујем јесте да је Буенос Ајрес Њујорк са срцем. То је град интензивног ритма, попут Њујорка, али је много топлији.

Да ли плешете танго?

Не баш. Знам тек неколико корака. Танго не можете да учите да плешете „туристички”, већ морате да вежбате минимум два пута недељно. Тај секси плес тражи посвећење, а ја никако да нађем довољно времена да уђем у материју. Али, надам се да ћу једнога дана наћи времена да савладам танго. Мораћу, јер провео сам толико ноћи на милонгама и тамо има тако лепих девојака… Научио бих танго само због лепих жена!

Јелена Копривица