Враћам се са забавнијим и визуелно узбудљивијим пројектом. Извешћу своје најпознатије композиције али и неке песме које никад нисам уживо свирао, а све то у амбициозно замишљеној сценографији. Публику очекују софистицирани видео-инсталације, уз много 3Де ласера и камера који ће правити невероватне ефекте – најављује у интервјуу за наш лист пионир електронске музикеЖан Мишел Жар пред концерт у Београдској арени, 10. октобра.

Жар, који је продао више од 80 милиона плоча, чувен је и по спектаклима на отвореном (Гиза у Каиру, Забрањени град у Пекингу, пустиња Сахара у Мароку, испред Ајфеловог торња, на Акропољу), са рекордном посетом због чега јевише пута увршћен у „Гинисову књигу”. Син славног композитора филмске музикеМориса Жара, који је недавно одликован Легијом части, после три године долази поново у Београд.

Пре три године рекли сте да желите да одржите спектакл на отвореном у Београду, међутим опет сте се „затворили” у Арену?

Предстојећи концерт је део турнеје коју сам имао на уму одавно, чији је концепт да све „састојке” великог спектакла на отвореном пребацимо у затворене просторе. Али, не одустајем од идеје да једнога дана и у Београду свирам на отвореном.

Познати сте по спектаклима на отвореном. Како је дошло до одржавања првог међу њима – у Паризу, на тргу Конкорд 1979, коме је присуствовало милион људи?

Идеја за такав концерт родила се јер у то време нису постојале арене као данас. Биле су арене специјализоване за кошарку или клизање, а за извођење музике нису биле погодне. Аудио-визуелни спектакл могао сам да одржим само на отвореном и наравно да је за први такав концерт одабран Париз. Од свих тих спектакала издвојио бих концерт у част папе, у мом родном Лиону, или онај крај пирамида у Египту за почетак новог миленијума. Али, и овај последњи у Монаку, поводом краљевског венчања, био ми је изазован. Јер, свирати на сред луке, крај мора, технички је тешко извести. Али, са друге стране рефлексије визуелних ефеката у мору допринеле су нестварном утиску.

Чија је идеја био концерт у Монаку – Ваша или принца Алберта?

Принц Алберт ме је контактирао још почетком године са идејом да одржим концерт, али не свадбени, већ у част прославе венчања. Није то било намењено само младенцима, већ свим грађанима Монака и туристима који су дошли ту због ове лепе згоде.

Недавно сте објавили бокс сет „Essentials&Rarities”, пресек Ваше богате каријере. Могу ли обожаваоци да се надају новом албуму?

Пре две године преминуо ми је отац, а 2010. и мајка. Прошле године сам се и развео, тако да је тај период за мене емотивно био веома тежак. Нисам имао ни снаге, ни воље за рад, па сам све одложио. Али, сад коначно спремам нови албум и надам се да ћу га објавити следеће године. Управо сам се вратио из Перта где припремам занимљив пројекат који ће обухватити уметност и музику Абориџина, али у ха-де технологији и мом виђењу!

Да ли је Ваш породични бекграунд имао везе са одлуком да се посветите музици?

Нажалост није, јер нас је отац напустио и отишао у Америку. Ретко сам га виђао, мада су можда неки хромозоми утицали, али све што сам урадио дугујем мајци. Морам да признам да сам се дуго ломио између сликарства и музике. Али, после изучавања музике, и нарочито упознавања са творцем „конкретне музике” Пјером Шефером, који је био мој херој, преломио сам.

Да ли Вам је жао што отац није био уз Вас док сте одрастали?

Како да не. Знате, далеко је боље да имате отворени конфликт са оцем, јер у том случају осећате да постоји бар нека веза. Не постоји ништа горе од индиферентности, односа без љубави, страсти, мржње… Дуго ми је било тешко због таквог односа.

--------------------------------------------------------------

Чекам праву љубав

Жаров интимни живот пунио је ступце жуте штампе. Био је у браку са филмском дивом Шарлотом Ремплинг, у вези са глумицом Изабелом Ађани, а 2010. развео се од још једне глумице – Ан Парило. Живот под будним оком јавности велики је терет за њега, признаје:

– Није то пријатно ни за вас нити за вашу породицу, али научите да живите са тим. То је цена тога што сте јавна личност. Трудио сам се да заштитим свој приватни живот, али понекад ми то није полазило за руком. Међутим, из таквих искустава може и много тога да се научи. А надам се да ће наредна љубав бити она права!