Вечерашњом свирком у Дому омладине аустријски саксофониста и композитор Хари Сокал затвориће овогодишњи Београдски џез фестивал, 27. по реду. Овај уметник, кога сматрају најважнијим европским следбеником славног Џона Колтрејна, воли да каже да је његова музика пуна боја и различитих израза и стилова којима покушава да допре до што већег броја слушалаца. Сокал је био дугогодишњи члан „Виjена арт оркестра” и квинтета легендарног трубача Арта Фармера, а током каријере свирао је и са чувеним џезерима, као што су Арт Блејки, Дејв Холанд, Џо Завинул… Пре шест година овенчан је наградом „Ханс Колер“ за најбољег аустријског џез музичара.

Иако ће му ово бити прво гостовање у Београду, пре неколико година наступио је на Џез фестивалима у Косовској Митровици и Панчеву, и каже да је то била права авантура:

– Драго ми је што ћу у Београду моћи да представим сјајне мелодије из Аустрије. Наше наступе карактеришу ватра, грув и свинг и мислим да ће се то београдској публици свидети.

У Дому омладине ће, како каже, представити последњи пројекат „Groove”, који је заживео пре годину дана. У питању је трио, уз истакнутог оргуљаша Рафаела Вреснига, а музика микс соул-џеза, фанка и ритма и блуза:

– Хамонд оргуље и тенор саксофон врло се лепо слажу. Ја сам одувек волео да музички експериментишем и када ме је Вресинг позвао да заједно радимо са задовољством сам прихватио.

Џез је савладао, признаје, уз Арта Фармера, америчког трубача, који се прославио у оркестру Лајонела Хемптона, а последње деценије живота провео је у Бечу.

– Када изводите музику великих мајстора, развијате уз њих свој стил. Са Фармером сам свирао малтене три пута недељно. Наступао сам ја и са другим џез великанима, али са Фармером сам заиста остварио врло блиску везу. Имао сам срећу да га упознам и он ме је звао да долазим у његов стан да вежбам. Већ ми је то било као остварење сна, а када ми је једнога дана рекао да имамо свирку и да сам постао члан његовог бенда, умало се нисам срушио са столице – истиче Сокал, додајући да је за његову каснију соло каријеру било веома битно и искуство стечено у „Вијена арт оркестру”, у ком је свирао дуги низ година.

Сокалову соло каријеру обележавају различити музички пројекти, попут фанки трија „Дипарт”, квартета са Волфгангом Пушнигом, квинтета са Волфертом Бредеродом, а и дан данас, како прича, повремено свира у трибјут пројекту „Сећам се Арта”, посвећеном покојном Фармеру. Поред тога, налази времена да се посвети и професорском раду. Предаје на Универзитету у Линцу, и најважније му је да студентима помогне у откривању ритма. Своје знање покушаће да пренесе и овдашњој младежи, сутра у 17 сати на Учитељском факултету, а на крају поручује:

– Заљубљен сам у своју професију и једина ми је жеља да живим добро од џеза, не само у материјалном, већ у сваком смислу.