Још 23 дана су преостала до тренутка када ће наш представник на 57. Песми евровизије, Жељко Јоксимовић, изаћи на сцену Кристалне дворане у Бакуу и, као први такмичар те вечери, отпевати песму „Није љубав ствар”. Припреме увелико теку, а пре неколико дана у концертној дворани Коларчеве задужбине снимљена је и симфонијска верзија Јоксимовићеве песме. У аранжману Федора Вртачника извели су је чланови Симфонијског оркестра РТС-а, под диригентском палицом Славка Јовановића. Солиста на клавиру била је Зарифа Али Заде, вишегодишња сарадница ПГП РТС-а и директорка Културног центра Републике Азербејџана у Београду.

Постали сте експерт за Песму евровизије. Како се осећате сада када ваша песма четврти пут учествује на овом такмичењу? Да ли сте мање узбуђени или у Баку одлазите са истим осећањима? Имате ли, рецимо, трему?

Заиста је ово посебна година за мене, а нарочито због чињенице да ћу се четврти пут представити на евровизијској позорници. Трему немам, али нисам сигуран да ли ће је бити у финалу у Бакуу. Очекујем много од овогодишњег учешћа и унапред му се радујем.

Песму „Лане моје” евровизијски фанови су прогласили за најбољу у историји овог такмичења. Да ли вам то даје ветар у леђа пред 57. Евросонг или вам представља оптерећење?

Не, на ту песму сам посебно поносан и мислим да се она и данас радо слуша свуда у Европи. Обележила је једно време и од ње су етно-елементи у песмама постали готово евровизијска традиција наредних година. Надам се да ће једнако поверење фанова имати и „Није љубав ствар”.

Три минута на сцени Кристалне арене није много времена. Да ли сте са својим тимом већ осмислили сценски наступ? Да ли ће бити сведенији од оног у Истанбулу?

Биће свакако другачији и на томе мој тим и ја управо радимо. Вежбамо наступ и биће посебан.

Одлазите у Азербејџан као један од фаворита. Изјавили сте да се надате победи. Осим ваше песме „Није љубав ствар” коју бисте нумеру издвојили као најозбиљнију за пласман у сам врх?

Не бих да се бавим нагађањима, али конкуренција је таква да се може издвојити неколико заиста добрих песама.

Инспирацију за песму нашли сте у супрузи и кћерки. Претпостављам да су оне и ваши најватренији фанови? Уколико се не вратите овенчани првим место да ли ћете више бити разочарани ви или оне?

Мислим да ћемо заједно уживати и томе се унапред радујем. Оне ме подржавају као и бројни фанови, али ипак постоји разлика између њих и осталих.

Пошто сте већ искусан судионик овог европског музичког такмичења, сигурно можете да нам кажете како изгледају дани пред такмичење. Имате ли времена и да се мало осврнете око себе и обиђете, у овом случају, Баку?

Пробе су свакодневне и то неколико пута, морате да одговарате и захтевима новинара, дружите се, тако да ће времена за разгледање бити врло мало. Ипак, радујем се да видим Баку и Азербејџан, јер сам чуо много лепих ствари о тој земљи и њеним људима. Пронаћи ће се бар један дан за шетњу.

Тамо ћете се срести и са старим познаницима. Нином Бадрић, на пример… Има ли ривалства и у приватном контакту док се припремате за наступ? Или је то резервисано само за сцену?

Наравно да ту нема ривалства. Уосталом, ми ћемо се свакако, као и до сада, дружити и сарађивати и после Бакуа.

Која вам се песма од представника из нашег најближег окружења највише свидела. Верујем да сте их све већ одавно чули.

Јесам и мислим да су све добре нумере квалитетних извођача које доприносе добром општем утиску нашег дела Европе према овој манифестацији.

Шта могу ваши поштоваоци да очекују у периoду који долази, после Бакуа?

Сасвим сигурно нове песме. Али, заправо, све зависи од пласмана на Песми евровизије у Бакуу.