Како ће Србијa заиста изгледати 2204. годинe

Редовни је професор три универзитета годинама студенте уводи у основе финансија и пословне финансије, у ревизију и контролу, у банкарско и берзанско пословање… Предугачак би био списак свега онога чиме се др Бранко Ж. Љутић научно бави тако да може да мериторно говори о многим економским темама.

Овог пута нам је фокус на економским прогнозама јер у јавности круже различите процене, оптимистичке, песимистичке, с аргументима или без њих... А економетрија или математичка економија је наука која се базира на мноштву претпоставки а оне, уз експертске интуитивне оцене, јесу сагледавања шта ће и како бити сутра.

Колико се економетрија као наука користи у економским прогнозама?

„Предвиђање је веома тешко, посебно када се односи на будућност”, казао је Нилс Бор, нобеловац. Процес економског предвиђања је врста анализе података која пружа процене вредности кључних економских варијабли у будућности. Користе се историјски подаци, инпути и претпоставке да би се креирао економетријски модел. Пре више од три деценије је у Савезном заводу за статистику Југославије формиран модел. Био је сакривен од очију јавности. У суштини је према циљној стопи инфлације прерачунавао улазне параметре-вредности, што вам и није неки модел. Релативно мали број посвећених који се тога сећају и данас се смеју.

Због чега многе пројекције из прошлости већ данас не важе? Организација за економску сарадњу и развој је објавила да се раст светске привреде успорава. Главни ризици су постојано присутни. Слаби и успорава се раст много више од очекивања, посебно у Европи и водећим земљама ЕУ.

Једноставан одговор је што економисти имају кратко памћење. Економиста је стручњак који ће вам објаснити због чега његове јучерашње пројекције нису остварене а био је у праву. Менаџер је најчешће богат човек који је своје пројекције реализовао кроз профите и ликвидност а ништа и никоме не објашњава. Стационарне теореме економског раста се не ослањају довољно на реалне податке базиране на емпирији. Стога тачност економских пројекција и предвиђања базираних не економетријском моделу није етаблирана истина типа светог писма.

Упркос тим проценама, бивши министар финансија Душан Вујовић недавно је изнео врло песимистичну прогнозу: Србији би требало читавих 185 година да по реалној куповној моћи стигне 15 старих чланица Европске уније! Није се потрудио да то образложи. Шта стоји иза једне такве рачунице?

Не полемишући лично са ставом, могу само рећи да моје искуство указује да на прогнозе и процене треба гледати као ин а временске. Присталица сам да нам кажу какво је време било јуче, и због чега је њихова прогноза од прекјуче била нетачна данас. Најбољи лек против вируса и бактерија је сунчева светлост. Најбољи заштитник јавног интереса је отворена дебата. Свакако не претходно режирана. Све је могуће увек и потребно преиспитивати посебно осетљива питања.

Вујовић је изнео тврдње да Србија по номиналном БДП-у по становнику заостаје чак седам пута за просеком старих 15 чланица ЕУ, а по реалној куповној моћи то заостајање је мање, али и даље доста велико – око три пута.

То нам отвара питање да ли је и у којој мери индикатор номиналног БДП-а по становнику репрезентативан. БДП је показатељ почетка 20. века, материјалних ресурса и економије. У 21. веку, када су вам биланси фирми више од 80% неопипљива имовина, у ери дигитализације отвара се у Србији и додатно питање. То је питање мере у којој су статистички подаци репрезентативни. Присутна је снажна сива економија, несавршен обрачунски систем и финансијско извештавање. Уз то, за људе су битни не само материјални фактори већ и култура, здравство, безбедност, наука. Када просуђујете о степену кривице неког народа за његов економски положај, узмите у обзир да у високо глобализованом свету мали народи нису сами ковачи своје среће нити у потпуности одговорни за то што их је снашло и где су.

Изјава Вујовића, наведена и мноштву медија, углавном је остала без коментара?

То је сасвим логично и очекивано. Јавна дебата и концепт заштита јавних интереса кроз јавност све мање је присутна. Неколико пута сам покушао да учествујем у „отвореним” јавним дебатама, током неколико деценија. Увек су ми захтевали да неко од организатора процени да ли могу учествовати. То није јавна дебата. Углавном имате уговорене јавне дебате, а овде је могуће да је уговорено да је нема. Јавну дебату треба да организује неутрална страна, не свакако она која је интересно повезана јер је у конфликту интереса.

Рачуна ли бивши министар да нико неће дочекати ту 2204. годину па неће бити ни сведока?

Свакако да рачуна да је могуће да ће је лично дочекати. Старији је од мене. Ја бих желео да могу да је дочекам, али по оној Ђинђићевој: „…Видећемо се у вашој бољој будућности.” Бити економиста и економистички обезбедити већ сада и одмах и овде бољу будућност своје породице и вама драгих је значајан подухват за појединца, али за већину који то нису успели и није.

Био је министар у влади која остварује овакве резултате а сада о томе прича као да нема никаквог удела у томе. Што је хвалио онолико Вучићеву политику док је био на власти? Тренутно заостајање за Европом и новим чланицама ЕУ је депримирајуће велико, оценио је Вујовић. Ако сматра да је тако, зашто је у време док је био министар говорио друкчије, хвалисао се резултатима. Тада или сада не барата чињеницама?

Људски је кориговати се и накнадно оцењивати. Промена оцена пре свега о себи није конзистентна, али јесте људска, мада би Свети Петар рекао да је на Богу да суди, а не на људима. Генерално, највиши функционери ЕУ, ММФ-а и Светске банке оцењују позитивно будуће економске изгледе Србије. То значи да се њихове оцене не слажу с наведеним. Узгред, овакве институције су веома опрезне када говоре о будућности јер не желе да улазе у полемике овог типа, што је логично и добро.

Зашто није узео у обзир да ли ће стопе економског раста бити исте или ће наставити да расту, опадају. Да ли ће становништво расти, опадати, спољна трговина расти или се контраховати, инвестиције исто тако, каматне стопе, новчана маса, буџет, јавна потрошња… Као да је свео прогнозу више или мање на гледање у куглу, или у длан, или у поруке пророчица из Питије и баба Ванге.

Не знам како је то учињено. Верујем да одличан математичар може дати различите пројекције преко модела за пројектовање. Вреди указати да ни најбољи економски прогнозери и експерти светског калибра за квантитативне финансије нису предвидели економску кризу 2008. И нико и не покушава да предвиди наредну која је ту негде и само чека да дође.

Влада Србије је од 2014. успела да стави буџетски дефицит под контролу, да уђе у процес изградње институција и спровођењу реформи. Да ли је могуће брже? Да ли ће бити брже? У економији и јавној дебати сте стекли искуство после више од четири деценије присуства па скицирајте реално економску будућност Србије?

Могуће је убрзати реформе. По јутру се дан познаје и најтежи је први корак на путу од хиљаду миља. Социолог Ралф Дарендорф нам је одавно поручио: „Потребно вам је шест месеци да добијете изборе, шест година да донесете нови устав, шездесет и шест година да створите нове институције.” Следи фаза која није тако комплексна, дубока а то је унапређење обрачунског система кроз убрзану хармонизацију у домену финансијског извештавања, јачања финансијских институција, сузбијање пореске евазије и сиве економије. Све су то једноставнији и извеснији потези од претходних темеља. Нема дилеме да се иде у том смеру.