Асертивност

Потреба за новим речима појави се када је корисно неку нову појаву препознати и разликовати је од сличних. Асертивност је врста позитивне агресивности, реаговање у конфликтним ситуацијама када неко уме да се постави за себе показујући да истовремено поштује другога.

Многима је несхватљиво и неприхватљиво да постоји позитивна агресивност, зато што им реч агресивност изазива искључиво негативне асоцијације. Ерих Фром је у свом познатом делу „Анатомија људске агресивности” јасно разликовао малигну, злоћудну агресивност од бенигне, доброћудне агресивности. На дубљем нивоу ова категоризација ипак сваку агресивност дефинише као негативну, јер без обзира да ли је неки тумор у људском телу злоћудан или „доброћудан”, тумор остаје тумор – негативна појава.

Конфликтне ситуације између људи су свакодневна појава. Конфликт настаје увек када дође до сукоба две жеље. Конфликти су најнормалнија појава јер је сасвим природно да људи, без обзира колико се међусобно воле и поштују, у одређеним ситуацијама имају различите жеље. Трајни бесконфликтни однос је немогуће замислити јер како би изгледао однос две особе у којем оне стално, из тренутка у тренутак, имају увек идентичне жеље.

Како су конфликти нужност и како их је немогуће избећи, најважније је како људи реагују у конфликтним ситуацијама. У широком дијапазону људских реакција постоје две крајности: пасивност и агресивност, од којих ни једна није успешан начин за преговарање и решавање конфликата.

Људи за које је типично да су у конфликтним ситуацијама пасивни, све чине да спрече појаву конфликта, а када он настане тада се брзо повлаче. Они своје жеље или не саопштавају другима или то чине у облику индиректне молбе. Због тога они хронично угађају другим људима, занемарујући себе, своје жеље и интересе.

Они за које је типично да су у конфликтним ситуацијама агресивни, оптужују друге, застрашују их, прете прекидом односа, манипулишу како би им други остварили жеље. Они не разликују себе од својих жеља, тако да када неко одбије да им испуни жељу они се увреде јер то погрешно доживљавају као одбацивање њих као личности. Иако успевају да остваре своје циљеве, због њиховог непријатног начина реаговања у конфликтним ситуацијама други их избегавају.

Особа са асертивним ставом у конфликтним ситуацијама заступа своје жеље и интересе, јасно разликујући другу особу од њеног захтева или жеље. Она успева да брине и о себи и о другим људима, да поштује и себе и друге – и у конфликту остаје љубазна.

Такав начин реаговања у конфликтима нам је колективно веома потребан тако да треба да научимо асертивност као нову реч.