Чак и само звук фолије довољан је да сладокусцима поправи расположење, али можда ће се при погледу на чоколаду убудуће више мрштити него осмехивати. Какао је најскупљи у последњих 30 година, произвођачи не успевају да прикупе довољне количине, а купци се упознају са до сада незамисливом идејом да је чоколада луксуз, а не обавезна дневна потреба.

Амерички гиганти у ово доба године обично трљају руке правећи чоколадне зеке и друге посластице за Ускрс. Ове године није тако, јавља Национални јавни радио. Обала Слоноваче, која гаји 40 одсто светског какаа, прекинула је извоз. Председник Лоран Гбагбо не признаје пораз на прошлогодишњим изборима па је опозиција блокирала извоз какаа и тако га лишила пореског новца. Снаге реда пуцају на демонстранте и цивиле, па фармери и без ембарга не би успели да прикупе онолико зрна на колико су навикле Европа и САД.

Али немири само појачавају црну нијансу тамо где је узгој већ поприлично сив. Стабла какаовца који даје плодове какаа у Обали Слоноваче су стара. Слаб је род већ сезонама уназад. „Нестле” је и пре политичке кризе у западној Африци размишљао да тамо посади младице и тако осигура производњу чувене швајцарске чоколаде.

Вредност какаа расте не само зато што у западне луке више не стиже слатки товар из Обале Слоноваче, већ и због повећане потражње из Индије и Кине. Додајмо томе да је прошле године са само једне адресе купљено онолико какаа колико годишње потроши цела Европа – купац би за превоз врећа вредних више од 770 милиона евра морао да изнајми пет Титаника. Ова трансакција на једној лондонској берзи узбудила је трговце сировинама, а цена какаа је тада достигла највишу цену од 1979.

И још расте. На берзи у Лондону цена је 2.355 фунти (2,785 евра) по метричкој тони. Произвођачи не би да плаше неког ко је навучен на слаткише, али не искључују могућност да ће му чоколада бити све горча.

Из фирме која прави „марс” кажу да њихове залихе поткрепљују потребе за наредна три месеца, а да се после тога, благо речено, уздају у то да ће бродови кренути из Обале Слоноваче. Предвиђају поскупљење. Ако се и не одлуче да повећају цену слаткиша, онда ће сигурно смањити паковања.

„Крафт фудс” који прави „милку”, једну од омиљених чоколада на нашем тржишту, такође се ослања на какао из Обале Слоноваче.

Марина Савић, менаџерка за односе са јавношћу у компанији „Соко Штарк”, каже да им је веома тешко да предвиде колико ће коштати сто грама чоколаде јер трошкови расту, а вредност валута се стално мења.

– „Штарк” набавља какаовац на светској берзи на основу годишњих уговора са добављачима, тако да свако померање цена осетимо као и сви кондитори, а питање је само колико дуго можемо да га амортизујемо ка крајњем потрошачу – објашњава Марина Савић.

Она истиче да цена какао масе константно расте и да се скок осетио још прошле године.

– Тај тренд се наставља и у овој години. То је, колико год смо се трудили да пролонгирамо поскупљење, почетком године ипак условило повећање цена наших производа од три до пет одсто. Како ће бити убудуће, зависи од даљег раста сировина. Тешко је прогнозирати.

Несташица брине произвођаче због пада профита, али и  милионе навучених сладокусаца који не могу да замисле дан без неколико ребара чоколаде.

Какао успева само у околини екватора. Извозе га и Гана, Индонезија, Колумбија, Бразил, Мексико, Еквадор, Нигерија... Има оних који верују да је потребно само то да фармери у западној Африци поново почну да живе и раде у миру да би цена какаа пала више него икада раније. Већина стручњака не види како је то могуће. Верују да неће бити довољно какаа у следеће три године.

Рик Маст, први човек њујоршког бренда „Маст”, полио је хладним тушем оне који у току дана ваде чоколадице као цигарете.

– По мени је бесмислено да очекујете да се чоколада продаје на свакој бензинској станици за долар када овај егзотични производ расте само у околини екватора – објаснио је Маст.

Пробао је да отрезни зависнике од шећерлема, али се већина њих нада да се неће остварити његово пророчанство да ће чоколада убудуће бити „декаденција и луксуз”.

Ј. Стевановић